(FOTO) Godišnjica rata Izraela i Hamasa: Desetine hiljada mrtvih, pokušaji primirja i eskalacija novih sukoba

Pre svega nekoliko dana došlo je do eskalacije sukoba između Izraela i Irana. Situacija na granici sa Libanom je ozbiljnija nego u poslednjih mnogo godina, a sukob svakog časa može da se prenese i na druge države u regionu, piše Sky news.

Napad Hamasa i izraelska odmazda

Sukob koji i dalje traje počeo je 7. oktobra prošle godine, kada su naoružani borci Hamasa izveli napad na jug Izraela. Upadima u naseljena mesta ubili su 1.200 ljudi.

Prema izraelskim procenama, oko 250 talaca je odvedeno nazad u Gazu, gde su zadržani. Njihov status postao je centralno pitanje obnove sukoba.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da je Izrael u ratu i naredio vazdušne napade na Gazu, zajedno sa potpunom opsadom gusto naseljene teritorije.

Foto: Tanjug/AP/Ohad Zwigenberg)Žrtve rata i spomen obeležja

Izraelska kopnena ofanziva u Gazu

Izraelske vlasti su 13. oktobra naredile stanovnicima Gaze, u kojoj živi više od milion ljudi, da se evakuišu i pređu na jug.

Istog dana, vojnici Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) ušli su na tu teritoriju, u akciji koja je opisana kao napad.

Potom je usledila eksplozija u bolnici Al Ahli u Gazi 17. oktobra, što je izazvalo bes arapskog sveta, iako je postojalo neslaganje u vezi sa tim ko je odgovoran za napad.

Kasnije tog meseca, Izrael je pokrenuo veliku kopnenu ofanzivu, i tako započeo invaziju na Pojas Gaze.

Foto: Tanjug/AP/Baz RatnerTenkovi Merkava Mk.IV izraelske vojske

Izraelske trupe su 15. novembra ušle u najveću bolnicu u Gazi, Al Šifu, nakon opsade koja je trajala nekoliko dana. Pacijenti, uključujući novorođenčad, umrli su zbog nedostatka struje i zaliha, kako je tada saopštilo medicinsko osoblje.

IDF je tvrdio da je bolnica korišćena za prikrivanje podzemnog komandnog centra Hamasa, što je osoblje negiralo. U narednim nedeljama, sve bolnice koje opslužuju severni deo Gaze prestale su sa radom.

Novembarsko primirje

Posle nekoliko nedelja borbi, Izrael i Hamas objavili su prvo primirje u ratu. Dogovor je bio se da obustave borbe na četiri dana kako bi razmenili žene i decu taoce zadržane u Gazi za palestinske žene i tinejdžere koje je Izrael pritvorio ili zatvorio iz bezbednosnih razloga, i da omoguće ulazak humanitarne pomoći.

Primirje je bilo produženo na ukupno nedelju dana tokom kojih je oslobođeno 105 talaca i oko 240 palestinskih pritvorenika.

Tanjug/AP/Maya AlleruzzoŽena koju je oslobodio Hamas pokazuje fotografiju svog muža koji je i dalje u zarobljeništvu

Posle kratkog primirja, rat je ponovo buknuo 1. decembra. Nekoliko dana kasnije, izraelske snage izvele su prvi veliki kopneni napad na južnu Gazu, na periferiji grada Han Junis.

U izraelskom vazdušnom napadu na izbeglički kamp Jabalia u severnoj Gazi poginula su 22 člana iste porodice.

Dva dana kasnije, Sjedinjene Američke Države stavile su veto na zahtev Saveta bezbednosti UN za humanitarno primirje. Velika Britanija ostala je suzdržana.

Izraelski taoci poginuli su 15. decembra, kada je IDF greškom otvorio vatru na njih.

Vazdušni napadi na Jemen

SAD i Velika Britanija pokrenule su vazdušne napade na Jemen. Kontinuirani udari na brodove u Crvenom moru od strane Huta, tokom ovog perioda, izazvale su velike brige za međunarodnu trgovinu.

Huti su tvrdili da je pet njihovih boraca poginulo u inicijalnim udarima i zaklinjali se da će nastaviti napade na pomorski saobraćaj.

Istog dana, Međunarodni sud pravde započeo je izlaganje o slučaju u kojem je Južna Afrika optužila Izrael za vođenje genocidne kampanje protiv palestinske populacije. Izrael je negirao optužbe.

Broj mrtvih premašuje 30.000

Najfatalniji dan za IDF do tada je bio 22. januar, kada je u jednom danu, tokom sukoba u centralnoj Gazi, stradao 21 vojnik.

Na kraju februara, ministarstvo zdravlja koje vodi Hamas u Gazi saopšilo je da je broj mrtvih na toj teritoriji od 7. oktobra prešao 30.000.

Foto: Tanjug/AP/Abdel Kareem Hana

U to vreme, postojala je široka međunarodna zabrinutost zbog plana Izraela da pokrene vojnu ofanzivu na južni grad Rafu, gde se nalazilo sklonište sa više od milion ljudi.

UN su upozorile da je glad neizbežna u severnoj Gazi i da 1,1 milion ljudi gladuje.

Sedam humanitarnih radnika iz organizacije "World Central Kitchen" ubijeno je u izraelskom vojnog napadu na Gazu 1. aprila, među kojima je bilo i britanskih državljana.

Izraelska istraga utvrdila je da su pogrešne pretpostavke, greške u donošenju odluka i kršenja pravila angažovanja rezultirala njihovom smrću. Za to vreme, Iran i Izrael  razmenjuju udarce.

Tenzije između Izraela i Irana eskalirale su u aprilu.

Teheran je tvrdio da je u izraelskom napadu na iransku ambasadu u Damasku ubijeno nekoliko iranskih oficira, uključujući jednog generala.

Odmazda je usledila 13. aprila, kada je Iran ispalio salvu od nekoliko desetina raketa i dronova ka Izraelu. Većina raketa je uspešno presretnuta zahvaljujući izraelskoj "Gvozdenoj kupoli". Izrael je ubrzo odgovorio napadima na nekoliko ciljeva u Iranu.

Takođe u aprilu, desetine hiljada ljudi učestvovalo je u protestima protiv vlade u Izraelu, tražeći od predsednika Netanjahua da postigne sporazum o primirju radi oslobađanja talaca.

Pregovori u Kairu ne uspevaju da donesu primirje

Pregovori u egipatskoj prestonici usmereni na postizanje dogovora između Izraela i Hamasa o primirju došli su u fokus početkom maja.

Hamas je objavio da prihvata primirje, ali su nade za realizacijom brzo razbijene nakon što je izraelski zvaničnik to nazvao "prevarom".

Foto: AP/Hassan AmmarGaza u ruševinama

Ljudi na ulicama Rafe slavili su nakon Hamasove objave. Ipak, svega nekoliko sati kasnije, izraelska vojska je saopštila da priprema napade na grad, a u udarima je poginulo 45 ljudi, mahom žena i dece.

Bila je to "tragična greška", kako je napad opisao Netanjahu.

Spasavanje talaca uz visoke gubitke

Početkom juna, četiri taoca spasena su u izraelskoj raciji u Gazi. Izraelska vojska tvrdila je da je tokom akcije bila pod teškom vatrom.

Međutim, naredni napad na centralnu Gazu - kamp Al Nuseirat doveo je do scena koje su izgledale kao "horor film", prema rečima stanovnika.

Međunarodni sud pravde 19. jula doneo je presudu da je politika naseljavanja Izraela u okupiranim palestinskim teritorijama u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Sud je potom naveo da Izrael mora odmah da prekine izgradnju naselja.

Netanjahu u poseti SAD

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu krajem jula otišao je u kontroverznu posetu SAD i obećao da će postići "potpunu pobedu" protiv Hamasa.

Međutim, potpredsednica SAD Kamala Haris tvrdila je da neće "zažmuriti" na tešku humanitarnu situaciju u Gazi.

Haris je rekla da Izrael ima pravo da se brani, ali dodala: "Bitno je na koji način".

Rastuće tenzije sa Hezbolahom

Nekoliko dana kasnije, Netanjahu se zakleo na odmazdu nakon što je u napadu na Golansku visoravan ubijeno 12 dece.

Za to je optužio grupu Hezbolah, nakon što je raketa pogodila fudbalski teren u Majdal Šamsu. Hezbolah je negirao da je imao ulogu u napadu. Nakon toga, IDF je saopštio da je izveo odmazdu napadom na Bejrut u kom je ubijen Fuad Šukr, komandant Hezbolaha za koga izraelske vlasti kažu da je bio odgovoran za napad u Majdal Šamsu.

Vrhovni politički vođa Hamasa, Ismail Hanija, ubijen je u očiglednoj atentatu u Iranu krajem jula.

Hamas je saopštio da je Hanija poginuo u vazdušnom napadu za koji je optužio Izrael.

Tanjug/AP/Adel HanaJahja Sinvar

Jahja Sinvar imenovan je za novog vođu Hamasa nekoliko dana kasnije.

Novi pregovori o primirju

Pregovori o miru nastavili su se u Kataru. Iz Irana stižu navodi da će se "samo uzdržavati" ako se postigne primirje.

Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je da je "optimističan" u vezi sa dogovorom, ali je Hamas tu mogućnost odbacio, tvrdeći da nije bilo "nikakvih poboljšanja".

Dogovor nije postignut, a sukob se nastavio.

Razmena vatre s Hezbolahom

Krajem avgusta, Izrael je izveo, kako je saopštio, "preventivne" vazdušne napade na Hezbolah u Libanu.

Izraelski vojni portparol, kontraadmiral Danijel Hagari, rekao je da se militantna grupa "spremala da ih napadne".

Hezbolah je potom ispalio dronove i rakete kao odgovor na ubistvo Fuada Šukra prethodnog meseca.

U Gazi je postignut preliminarni dogovor o nizu kratkih primirja kako bi se distribuirala vakcina protiv dečije paralize.

Eksplozije pejdžera

Šok u regionu usledio je nedavno, 17. septembra, kada je došlo do masovne eksplozije prenosivih pejdžera koje koriste članovi Hezbolaha u Libanu. Stradalo je najmanje 12 ljudi, a povređeno skoro 3.000.

Manje od 24 sata kasnije, slična serija detonacija pogodila je dvofazne radio uređaje koje koristi Hezbolah, poznatije kao voki-toki.

Foto: Tanjug/APPejdžeri u kojima su bili eksplozivi

Veruje se da Izrael stoji iza ovih napada, što bi, ako je tačno, predstavljalo veliku obaveštajnu pobedu i sugerisalo duboku infiltraciju u lanac snabdevanja Hezbolaha.

Lider Hezbolaha optužio je Izrael za ove operacije, ističući da je cilj napada bio ubistvo "5.000 ljudi u dva minuta".

Ubistvo Hasana Nasralaha i ulazak IDF u Liban

Dok se Hezbolah oporavlja od eksplozija pejdžera i voki-tokija, Izrael cilja Bejrut nizom napada. Tada je ubijen vođa militantne grupe Hasan Nasralah.

Krajem septembra su se strahovi od šireg rata produbili, nakon što su izraelski tenkovi došli na granicu Izraela i Libana. Izraelska vojska najavila je kopnenu ofanzivu.

Foto: AP/Bilal HusseinHasan Nasralah

Poslednjeg dana septembra, izraelske snage prešle su granicu kako bi sprovele ono što su nazvali "ograničenim, lokalizovanim i ciljnim kopnenim racijama" protiv Hezbolaha, uprkos pozivima svojih saveznika na prekid vatre.

Iran je potom 1. oktobra ispalio nešto manje od 200 raketa kao odmazdu za kampanju protiv Hezbolaha.

Iranska državna televizija navela je da je 90 odsto raketa pogodilo ciljeve, dok je Izrael naveo da nemaju informacija o gubicima, pa čak ni o tome da je neko bio ranjen.

Kasnije je potvrđeno da je jedan Palestinac povređen u Zapadnoj Obali.

Komentari (0)