Preti li nam energetska kriza? Nove tehnologije troše struju kao čitave države

Na planeti koja ima oko 8,14 milijardi ljudi, to znači da tri četvrtine koristi neki od pametnih uređaja, te stalno ili povremeno pristupaju internetu.

Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU), koja je jedna od agencija Ujedinjenih nacija, početkom godine je saopštila da oko 5,6 milijardi ljudi u svetu ima stalni pristup internetu, što znači da "mreži svih mreža" pristupaju najmanje jednom u pet dana.

Vodeće zemlje su SAD i Kina - oko 85 odsto Amerikanaca posećuje internet svakog dana, u poređenju sa 79,7 odsto u Kini.

Uređaji sve jeftiniji

Ovo je posledica, pre svega, sve jeftinijih uređaja za pristup internetu. Pre samo deceniju i po, smartfoni i tableti (kao i neki laptop kompjuteri) su bili istinski luksuz, sa cenama nekoliko puta većim od tadašnjih standardnih mobilnih telefona. Vremenom je proces proizvodnje ovakvih uređaja, pre svega u Kini i na Tajvanu, značajno unapređen, što je dovelo i do drastičnog pada njihovih cena.

Jedan od ključnih faktora je bilo unapređenje tzv. SMC (eng. Surface Mounted Component) komponenti, različitih procesora, memorija i drugih čipova, koji su se u samo jednom industrijskom procesu mogli montirati, što je umnogome ubrzalo i pojednostavilo proizvodnju. To je dovelo do toga da se danas lako može naći novi smartfon ili tablet solidnih performansi za između 100 i 150 dolara (na svetskom tržištu), a cene u prodavnicama su često i dosta niže na različitim rasprodajama.

Slično je i sa cenama laptopova, koji se mogu kupiti već za nekoliko stotina evra. Zapravo, kompjuteri su danas najjeftiniji otkada se proizvode - i sami smartfoni u našim džepovima su, zapravo, kompjuteri, i to prilično moćni - za kompjuter sličnih mogućnosti je pre samo nekoliko decenija bilo potrebno izdvojiti najamnje deset hiljada (a verovatno i više) dolara.

Isto se dešava i sa cenama digitalnih memorija, odnosno uređaja za skladištenje podataka, te danas imamo široko raširene diskove i memorijske kartice kapaciteta nekoliko terabajta (Terabyte), što je pre samo deceniju bilo u domenu naučne fantastike. Svi ovi uređaji, naravno, moraju da se stalno dopunjavaju, a iako procene variraju, potrošnja električne energije u svetu za ovu namenu se kreće između 7 i 11 teravat-sati (TWh) električne energije.

Kada se na ovo doda i infrastruktura bez koje smartfoni i internet ne bi funkcionisali - različiti serveri telekomunikacionih kompanija, bazne stanice, te sistemi za prenos podataka optičkim kablovima, potrošnja električne energije raste - eksponencijalno.

Uticaj razvoja veštačke inteligencije

Uz ovo, ne treba zaboraviti ni desetine miliona aktivnih servera (velikih kompjutera i data centara za skladištenje podataka). Neki stručnjaci smatraju da globalno postoji i više od sto miliona ovakvih serverskih kompjutera, te da će najviše zbog izuzetno brzog razvoja različitih sistema veštačke inteligencije (eng. Artificial Intelligence, AI) za deset godina njihov broj biti gotovo dupliran.

Danas se ubrzano grade i veliki sistemi za skladištenje podataka "u oblaku" (eng. Cloud Data Storage), za čuvanje različitih vrsta podataka, kako bi oni bili dostupni uvek, svuda i sa svakog mesta. Jedan od najvećih svetskih tehnoloških giganata, kompanija Google, upravo je predstavila svoju tehničku analizu korišćenja električne energije kada je u pitanju njihov vodeći AI model Gemini.

Foto: Envato

Iako Google navodi da jedan upit na Gemini usluzi koristi električne energije kao i gledanje televizije oko osam do devet sekundi, pravi problem leži u tome što takvih upita ima - na milijarde. Podaci iz februara ove godine pokazuju da Gemini ima 284,1 milion jedinstvenih korisnika mesečno, dok je već u maju ta brojka prešla 400 miliona.

Ne treba zaboraviti ni da je Google Gemini samo jedan od popularnih AI modela i usluga - Chat GPT kompanije Open Ai ima između 700 i 800 miliona stalnih korisnika, a očekuje se da brojka pređe milijardu do kraja godine.

Dolazeća energetska kriza

Zbog ovoga stručnjaci smatraju da već danas mobilna i industrija veštačke inteligencije troše električnu energiju kao i neke manje zemlje, poput Austrije, koja godišnje troši ukupno oko 70.42 teravat-časova (TWh). Ova potrošnja će samo ići nagore, čak iako ne dođe do još većeg korišćenja pametnih uređaja i AI modela u narednih pet godina, što je izuzetno malo verovatno.

Ovome u velikoj meri doprinosi i "nova normalnost" u velikom broju industrijskih grana, u kojima se zaposleni u velikoj meri danas u svom svakodnevnom radu oslanjaju na kompjutere, smartfone, AI modele i internet.

Još jedan od značajnijih faktora je i stabilni rast kupovne moći srednje klase u Kini i Indiji, te zemljama Jugoistočne Azije, koja sada može da priušti i mobilni (4G ili 5G) internet pristup, kao i fiksni pristup kod kuće.

Foto: Envato

Evropska unija od početka ove godine zahteva od svih vlasnika velikih data centara da mere potrošnju i prijave njihovu energetsku efikasnost u okviru EED direktive koja obuhvata planove za smanjenje štetnih emisija za oko 55 odsto do 2030. Ovo će, ipak, u praksi biti veoma teško postići, zbog različitih globalnih ekonomskih i političkih faktora.

Iako se mislilo da je u SAD i EU moguće već sada smanjiti potrošnju električne energije i zagađenje životne sredine za 18 do 20 odsto samo korišćenjem obnovljivih izvora energije, pokazalo se da u "stvarnom svetu" energija dobijena iz solarnih panela, te vetro-parkova jednostavno nije dovoljna za ovoliki brzi rast interneta i veštačke inteligencije.

Ne treba zaboraviti da već danas brojni novi modeli (električnih) automobila takođe već imaju ugrađen pristup internetu (eng. Mobile Hot Spot), te koriste veštačku inteligenciju za opcije autonomne vožnje i navigacije.

I nekadašnji ambiciozni plan EU da do 2035. godine sva nova vozila budu sa "nultom emisijom", što u praksi znači bez novih vozila na fosilna goriva, danas deluje prilično teško ostvariv, opet imajući u vidu globalna ekonomska, politička i energetska kretanja.

"Crna predviđanja" stručnjaka čak idu i do toga da će između 2030. i 2035. serveri i data centri širom sveta koristiti skoro 900 teravat-časa električne energije (TWh), što je duplo više nego što Nemačka proizvede - za godinu dana.

Komentari (0)