Tehnologija u fokusu velikih sila: Trka za čipovima između Amerike i Kine

Na tržištu prestavljen kao deo linije grafičkih kartica Riva TNT, sam NV4 čip je omogućavao potpuno nove mogućnosti vizualizacije i grafičkog prikaza na kompjuterima, ne samo za video igre, već i u širokoj lepezi različitog softvera za arhitekturu, montažu video zapisa, te za različite primene u medicini i naučnim istraživanjima.

Četvrt veka kasnije, kompanija Nvidia je najvrednija kompanija na svetu, sa tržišnom vrednošću između 4 i 4.4 triliona (hiljada milijardi) dolara. Nvidia je ovoliku vrednost postigla zahvaljujući svojim novim generacijama čipova.

Ipak, fokus kompanije danas nisu samo čipovi za 3D grafiku, već za veštačku inteligenciju (eng. Artificial Intelligence, AI). Još su se prve generacije AI modela pre deceniju i po "trenirale" tj. obrađivale velike baze podataka uz pomoć grafičkih čipova.

Velike kompanije, poput Nvidia, kao i AMD i Intel, su tada shvatile da mogu lansirati i specijalizovane čipove na bazi 3D procesora, koji će omogućavati veoma brzo "učenje" za veliki broj AI modela. Ovakvi čipovi će vremenom dobiti naziv NPU - Neural Processing Unit, nazvani još i veštačke neuralne mreže ili - "veštački mozak".

Tehnologija u fokusu velikih sila

Veštačka inteligencija je već danas prisutna gotovo svuda - od logistike, prevoza i skladištenja robe, preko same njene proizvodnje, sve do finansija, obrazovanja i državnih ustanova.

Kada je jedan od lidera Silikonske doline, milijarder i najbogatiji čovek sveta Ilon Mask, početkom godine pokrenuo novo američko ministarstvo pod akronimom DOGE (Department of Government Efficiency, Ministarstvo državne efikasnosti), gotovo odmah se počelo sa korišćenjem napredne veštačke inteligencije kako bi se pronašle uštede u inače izuzetno komplikovanom američkom federalnom sistemu, koji je u tom trenutku imao više od 400 različitih agencija.

I drugi milijarder iz Silikonske doline, Džef Bezos, osnivač kompanije Amazon, takođe je veliki proponent korišćenja veštačke inteligencije. Naime, Amazon, kao najveća onlajn prodavnica na svetu, ima negde oko 600 miliona različitih proizvoda, a za automatizaciju svojih magacina kompanija koristi oko 700 hiljada robota, koji rade zajedno sa ljudima i kojima upravlja veštačka inteligencija.

Takođe, Amazon ima i sopstvenu liniju proizvoda Alexa, koji koriste istoimenog glasovnog asistenta, model veštačke inteligencije koji može da samostalno pretražuje internet, upravlja različitim podacima, te čak i celom kućom (eng. Smart Home System).

Velika većina ljudi već koristi veštačku inteligenciju - čak iako to ne zna. Gotovo svi noviji smartfoni i tablet uređaji sa Android operativnim sistemom već imaju Gemini veštačku inteligenciju koja radi u pozadini, te slično kao Alexa, omogućava različite vrste glasovnog pretraživanja informacija sa interneta, generisanje slika i upravljanje aplikacijama.

Veštačka inteligencija nije samo u kompjuterima i smartfonima, već je neko vreme i u novim automobilima. Većina novih vozila danas ima konekciju na internet, te AI infotaiment sistem koji omogućava navigaciju, puštanje muzike i videa, te u nekim vozilima čak i igranje video igara.

U bliskoj budućnosti će sva nova električna vozila imati neku vrstu autonomije i samostalnosti, od parkiranja i održavanja pravca, sve do delimično ili potpuno automatskog auto pilota, tj. vožnje bez vozača. Za ovo se koriste sistemi različitih senzora, podaci sa ugrađenog kompjutera koji uči navike vozača, a svime upravlja, opet - veštačka inteligencija.

U Kini više od 4.000 kompanija u oblasti AI

Iako su američke kompanije Nvidia, AMD, Intel i Qualcomm trenutno lideri na svetskom tržištu kada su čipovi za Ai aplikacije i uređaje u pitanju, to ne znači i da je njihovo vođstvo u budućnosti zagarantovano. Brojne kompanije širom sveta već razvijaju svoje čipove i čitave kompjuterske sisteme za veštačku inteligenciju.

Ovakvi sistemi najčešće koriste brojne verzije operativnog sistem Linux, koji je otvorenog koda (eng. Open Source), te i na taj način prave otklon od američkog softvera, kao što je Microsoft Windows ili Google OS ili Android.

Foto: AP/Michael Dwyer

Na prvom mestu je svakako Kina, sa više od 4.000 aktivnih kompanija u oblasti veštačke inteligencije. Jedan od kineskih (i globalnih) tehnološkoh lidera, Huawei, ima već nekoliko generacija sopstvenih AI čipova, pod imenom Ascend, te Kiri' za smartfone.

Tako je Kirin 980 prvi čip proizveden u Kini u tehnološkom procesu od 7 nanometara, što može samo nekoliko američkih i kompanija sa zapada. Zapravo, Kirin 980 je toliko brz da u nekim testovima prestiže američki Qualcomm Snapdragon 845.

Takođe, Huawei nudi i čitav niz servera za treniranje veštačke inteligencije i naprednu obradu velikih količina podataka, poput Cloud Matrix 384, a stručnjaci smatraju da je ovaj sistem približan ili jednak GB200 - NVL72 sistemu iste namene iz Nvidia.

Zanimljivo je i da je Cloud Matrix sistem tzv. bez bakra (zero copper) - svuda se koriste isključivo optičke veze za komunikaciju i prenos podataka.

Huawei je takođe bio i fokusu svetske politike poslednjih godina. Predsednik Donald Tramp je još 2019. ovoj kineskoj kompaniji uveo sankcije na pristup američkom tržištu i tehnologijama. Sankcije je produžio i predsednik Džo Bajden, a one su na snazi i danas, te obuhvataju i zabranu celokupnom američkom tehnološkom sektoru na izvoz samog dizajna, kao i najnovijih i najmoćnijih čipova.

Ipak, neke kompanije, na prvom mestu (opet) Nvidia, imaju posebne serije AI čipova smanjenih mogućnosti za izvoz na kinesko tržište.

Najnapredniji procesi proizvodnje

Jedan od ključnih faktora tu je i sama proizvodnja ovakvih čipova. Naime, gotovo dve trećine najmoćnijih AI čipova u svetu proizvodi samo nekoliko kompanija na Tajvanu, na prvom mestu TSMC. Tajvan, sa druge strane, Kina smatra svojom teritorijom, dok ga SAD i druge zemlje sveta smatraju posebnom državom, iako ga diplomatski ne priznaju.

TSMC, pak, za svoje najnaprednije procese proizvodnje koristi tzv. EUV (ekstremna ultra-ljubičasta litografija) proizvodni proces, za kojeg mašine i opremu proizvodi holandski koncern ASML. Ova kompanija ima najnapredniji proces za proizvodnju čipova i tehnologiji od tri nanometra, koja se za sada smatra i fizičkom granicom.

Ipak, Kina ne zaostaje puno. Najveći kineski proizvođač čipova SMIC za sada najviše proizvodi u tehnološkom procesu od 7 nanometara, sa planovima da uskoro pređe na pet nanometarske čipove. Takođe, kineski proizvođači se fokusiraju i na efikasnost svojih čipova i modela veštačke inteligencije, umesto samo na "sirovu snagu".

To se može videti i najpoznatijem kineskom AI modelu, DeepSeek. On je, za razliku od američkih Gemini i Perplexity, dvaput manje energetski zahtevan, te koristi poseban FP8 format podataka koji daleko smanjuje zahteve za memorijom, te značajno ubrzava odgovore na upite korisnika.

Tržište veštačke inteligencije u svetu već danas vredi oko trilion dolara, a prognoze su da će do 2030. godine ono vredeti oko 2.7 triliona, te čak 4.8 triliona dolara između 2033 i 2035. U poređenju, čitavo svetsko tržište nafte vredi između 2 i 2.5 triliona dolara.

Takođe, ovo se odnosi samo na tržište hardvera, softvera i AI usluga - uticaj veštačke inteligencije na privredu i društvo u celini će biti daleko veći, i daleko van granica tehnološkog sektora. Zbog ovoga se veštačka inteligencija naziva i četvrtom industrijskom revolucijom, koja je uspela da svoju vrednost uveća čak 25 puta za samo jednu deceniju razvoja.

Komentari (0)