Ratne igre: Kina održala veliku vojnu vežbu u blizini Tajvana, simulirano zatvaranje ključnih luka

Kina je angažovala vojne brodove, među kojima je i nosač aviona "Liaoning", ali i rekordnih 125 vazduhoplova, u velikoj vojnoj vežbi u blizini Tajvana, simulirajući zatvaranje ključnih luka, izjavili su zvaničnici.

Autor:  

Newsmax Balkans

|  

14.10.2024. 14:17

Ratne igre: Kina održala veliku vojnu vežbu u blizini Tajvana, simulirano zatvaranje ključnih luka
Foto: Tanjug/AP/Taiwan Coast Guard Tajvanska Obalska straža posmatra brod kineske Obalske straže tokom vežbe

Ministarstvo odbrane Kine saopštilo je da su vežbe reakcija na odluku tajvanskog predsednika da odbije zahtev Pekinga da se autonomni Tajvan prizna kao deo Narodne Republike Kine, piše AP.

Ministarstvo nacionalne odbrane Tajvana istaklo je da je 90 vazduhoplova, uključujući borbene avione, helikoptere i dronove, primećeno unutar identifikacione zone vazdušne odbrane Tajvana. Rekordan broj aviona zabeležen je od 5.02 ujutro do 16.30 popodne.

Pomorski saobraćaj se odvijao normalno, saopštilo je ministarstvo. Vežba je održana četiri dana nakon što je Tajvan proslavio osnivanje svoje vlade, kada je njihov predsednik Lai Čing-te u govoru izjavio da Kina nema pravo da predstavlja Tajvan i izjavio svoju posvećenost "otpornosti na aneksiju ili upad".

Foto: Tanjug/AP/Chiang Ying-yingPredsednik Republike Kine Lai Čing-te tokom proslave nezavisnosti 10. oktobra

"Naša vojska će se adekvatno suočiti sa pretnjama iz Kine", rekao je Đozef Vu, generalni sekretar savetodavnog tela Tajvana, na forumu u Tajpeju.

"Pretnja drugim zemljama silom krši osnovni duh Povelje Ujedinjenih nacija o rešavanju sporova mirnim sredstvima", istakao je on

Predsednički kabinet Tajvana pozvao je Kinu da "prestanete sa vojnim provokacijama koje potkopavaju regionalni mir i stabilnost i prestanete da pretili demokratiji i slobodi Tajvana".

Mapa koja je emitovana na kineskoj državnoj televiziji CCTV prikazivala je šest velikih blokova oko Tajvana, označavajući mesta gde se održavaju vojne vežbe, uz krugove oko okolnih ostrva.

Ministarstvo odbrane Republike Kine (Tajvana) saopštilo je da se šest oblasti fokusiralo na ključne strateške lokacije oko i na ostrvu. Kina je za vežbe angažovala svoj nosač aviona "Liaoning", a CCTV je prikazao video zapis mornaričkog lovca J-15 koji poleće s palube nosača.

Foto: Tanjug/AP/Wu TaijingTajvanski lovci Miraž 2000 u stanju pripravnosti tokom kineske vojne vežbe

Portparol Istočnog vojnog okruga Narodnooslobodilačke vojske Kine, kapetan Li Si, rekao je da su vežbe uspešno završene.

On je izjavio da su mornarica, vojska, vazduhoplovstvo i raketne jedinice bile mobilizovane za vežbu.

"Ovo je veliko upozorenje onima koji podržavaju nezavisnost Tajvana i znak naše odlučnosti da zaštitimo naš suverenitet“, rekao je Li u izjavi na javnom medijskom kanalu službe.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Narodne republike Kine, Mao Ning, izjavila je na dnevnom brifingu da Kina ne smatra odnose sa Tajvanom diplomatskim pitanjem, u skladu sa svojim odbijanjem da prizna Tajvan kao suverenu državu.

"Mogu vam reći da je nezavisnost Tajvana nespojiva s mirom u Tajvanskom moreuzu. Provokacije od strane snaga nezavisnosti Tajvana sigurno će naići na protivmere", izjavila je Mao.

Ministarstvo odbrane Republike Kine saopštilo je da je angažovalo ratne brodove na određenim mestima u okeanu radi nadzora i spremnosti. Takođe je rasporedilo mobilne raketne i radarske jedinice na kopnu da prate brodove na moru.

Istakli su da su pratili 25 kineskih borbenih aviona, sedam ratnih brodova i četiri broda kineske vlade, iako nisu precizirali o kojim tipovima plovila se radi. Na ulicama Tajpeja, stanovnici nisu bili uzrujani.

SAD apeluje na Kinu da ne ugrožava mir 

Sjedinjene Američke Države, najveći neslužbeni saveznik Tajvana, označile su kinesku reakciju na Laiov govor kao neopravdanu. "Pozivamo Peking da deluje uzdržano i izbegne dalja dela koja bi mogla ugroziti mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu i širem regionu", izjavio je portparol Stejt departmenta Metju Miler.

Kina je održala slične velike vojne vežbe nakon što je Lai preuzeo dužnost u maju. Lai nastavlja osmogodišnju vladavinu Demokratske progredne partije koja odbacuje kineski zahtev da prizna da je Tajvan deo Kine.

Takođe u ponedeljak, Kancelarija za tajvanske poslove Kine objavila je da sankcioniše dva tajvanska pojedinca, Pumu Šena i Roberta Caoa, zbog promovisanja nezavisnosti Tajvana. Šen je jedan od osnivača Kuma akademije, neprofitne organizacije koja obučava civile o spremnosti za rat. Cao je donirao 32,8 miliona dolara za finansiranje obuka u akademiji. Šen i Cao je zabranjeno da putuju u Kinu, uključujući i Hongkong.

Tajvan je do kraja Drugog svetskog rata bio japanska kolonija, nakon čega je pripao Kini. Nakon što su izgubili u građanskom ratu, kineski nacionalisti, pod vođstvom Čan Kai-šeka pobegli su na Tajvan i 1949. godine proglasili nezavisnu Republiku Kinu. 

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Komentari (0)