Nova stranica u razvoju letelica - bespilotni avion Vectis

Oslanjanje na balističke rakete i projektile velikog dometa, koje je više od pola veka bilo uzdanica velikih svetskih sila, i na Zapadu i na Istoku, više ne postoji, jer se pokazalo da novi elektronski sistemi za ometanje, te satelitsko praćenje situacije umnogome menjaju odnos na prvim linijama.

Slično, ni onslanjanje na veliki broj oklopnih vozila i različitih artiljerijskih oružja takođe više nije moguće, zbog malih i relativno jeftinih dronova.

I dok se avijacija oduvek smatrala najvrednijim delom snaga, koja se koristi samo za specifične situacije, pojava bespilotnih letelica svih mogućih veličina i namena - od malih dronova "komaraca", veličine dvadesetak centimetara za snimanje, sve do velikih naoružanih dronova višestruke namene, suštinski je promenila način planiranja i velikih sila, i manjih zemalja, kako članica NATO saveza, tako i onih van njega.

Ali, sada se situacija ponovo menja.

Tajne letelice na nebu

Sredinom avgusta 1981, kontrola leta na arktičkom aerodromu Bodo u Norveškoj dobila je signal za hitno sletanje, ali na frekvencijama koje se obično ne koriste za takve slučajeve. Još je čudniji bio naziv aviona, Belmont 86, kojeg nije bilo ni u jednoj bazi poznatih letelica, a posada aviona nije htela da otkrije druge detalje sem da postoji kvar na avionu.

Bilo je to na vrhuncu Hladnog rata, te su norveške avijacijske vlasti naredile hitno zatvaranje aerodroma, smatrajući da je verovatno u pitanju sovjetski transportni avion, budući da je letelica dolazila iz njihovog vazdušnog prostora.

Kada je letelica sletela, sa vidljivo oštećenim motorom, osoblje aerodroma je bilo zapanjeno - nikada do tada nisu videli ništa slično. Radilo se o avionu SR-71 Blackbird, do tada izuzetno tajnom američkom špijunskom avionu, za koga nije znao ni veći deo Pentagona.

Belmont 86 je bio na tajnoj misiji iznad Murmanska u SSSR-u, kada mu je otkazao kompresor za dovod goriva u jednom od motora.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

(FOTO) Flamingo - novo ukrajinsko oružje i "poslednja karta" Kijeva

Sukob u Ukrajini, koji traje već tri i po godine, pokazao je da su se dosadašnje taktike ratovanja promenile, i to suštinski.

08:41Pre 259 d26.08.2025.

Autor

SVET

Zatvoren najveći danski aerodrom u Kopenhagenu: "Viđena su dva do tri velika drona"

Najveći danski aerodrom u Kopenhagenu obustavio je sav saobraćaj nakon što su u okolini primećeni dronovi, potvrdila je policija.

23:47Pre 231 d22.09.2025.

Autor

SVET

Ni aerodromi i fabrike nisu bezbedni od hakerskih napada

Poslednjih godina, broj hakerskih napada kako na bitne državne institucije, tako i na velike kompanije, porastao je za četvrtinu.

09:12Pre 232 d22.09.2025.

Autor

Razlog zašto je SR-71 Blackbird bio tajna i za sovjete i za mnoge van najviših krugova Bele Kuće i Pentagona, bio je taj što ga je razvila i proizvodila fabrika koja zvanično - nije ni postojala.

Skunk Works (igra reči na engleskom za "tajni poslovi"), deo avio giganta Lockheed Martin, je osnovan odmah posle Drugog svetskog rata. Njegova uloga je bila razvoj naprednih špijunskih letelica, prvenstveno za misije iznad SSSR-a i iza Gvozdene zavese.

Američka agencija CIA je 1955. Skunk Works inženjerima dala zadatak za stvaranje novog špijunskog aviona, koji će moći da leti na granici svemira u najvišim slojevima atmosfere. Tako je nastao U-2, možda i najčuveniji avion Hladnog rata, koji je leteo na više od 4.500 špijunskih, kao i naučnih misija, te imao i značajnu ulogu i u razvoju američkog svemirskog programa.

Dok je U-2 šezdesetih još uvek bio strogo čuvana tajna, Lockheed Skunk Works je već testirao njegovu zamenu, SR-71, koji će sedamdesetih i osamdesetih imati više od 1.400 špijunskih letova. Opet, dok je (polu) tajni SR-71 još leteo, sredinom osamdesetih je Skunk Works zajedno sa Pentagonovom agencijom za istraživanja DARPA već razvijao program Have Blue, iz kojeg će nastati "Noćni soko", prvi avion sa osobinama radarske nevidljivosti - F-117.

Nakon dvehiljadite, Skunk Works više nije bio toliko tajan, iako on i danas postoji i razvija nove letelice - programi aviona nove generacije (USAF ATF) poput F-22 Raptor i F-35 Lightning pokazali su da je Lockheed Martin i dalje u vrhu svetske avijacijske tehnologije.

Prošle nedelje, Lockheed Skunk Works je predstavio novu stranicu u razvoju letelica - bespilotni avion Vectis. Nastao je kao deo CCA programa letelica-pratilaca, odnosno velikih dronova koji mogu da lete na istim misijama zajedno sa standardnim lovcima-bombarderima.

Vectis može da, poput drugih američkih aviona pete generacije, koristi MDCX elektronski sistem za podršku i autonomno letenje i navigaciju, omogućavajući samostalni let i nastavak misije ako dođe do prekida komunikacije sa kontrolom na zemlji.

Takođe, novi bespilotni avion može i da se koristi za elektronsko ometanje i izviđanje, nešto za šta su se do sada zbog velike kompleksnosti koristili uglavnom specijalni veliki avioni kao što je Boeing E-3, kao i za ISR misije prikupljanja podataka, analize i snimanja iz vazduha.

Vectis je i prvi bespilotni avion koji može da leti na dugim misijama u Indo-Pacifičkoj regiji, kao i na Bliskom Istoku, za šta su do sada korišćeni standardni avioni sa pilotima.

Američko Vazduhoplovstvo (USAF) i Pentagon takođe trenutno testiraju još dva slična bespilotni aviona.

YFQ-42 je proizvod giganta General Atomics, sa sličnom namenom kao i Vectis, ali sa nešto drugačijim parametrima i mogućnostima leta. Ovaj dron se razvija već skoro jednu deceniju, zajedno sa tehnološkom platformom XQ-67A, koja će imati i svoju verziju za Mornaricu.

Planirano je da YFQ-42 bude naoružan i savremenim AMRAAM projektilima srednjeg dometa, poput AIM-120, koji se već koriste na drugim letelicama. Krajem avgusta je obavljen i prvi uspešan samostalni let ovog drona, koji će ući u upotrebu do 2030.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)