home-icon SVET

Nova trka na "krovu sveta" - nuklearni ledolomci deo strategije na Arktiku

Politički sukob SAD i EU oko pitanja Grenlanda ponovo je u fokus svetske javnosti vratio i pitanje ko će i na koji način upravljati ogromnim prirodnim resursima na "krovu sveta", području iznad 65° paralele, pod-Arktiku, sve do samog Severnog pola.

Autor:

Ivan Trajković

02.02.2026. 11:53

facebook twitter linkedin link mail
Nova trka na "krovu sveta" - nuklearni ledolomci deo strategije na Arktiku
Foto: AP/Lindsey Wasson

Područja iznad 65° paralele predstavljaju jedno od najbogatijih prirodnim resursima, ali istovremeno i najmanje istraženih na planeti. Prema procenama Američke agencije za geologiju (USGS), ovaj prostor krije oko 12 do 15 odsto još uvek neotkrivenih svetskih zaliha nafte, te čak negde oko 30 odsto neotkrivenih zaliha prirodnog gasa, od čega se većina nalazi u plitkim obalnim delovima Severnog ledenog okeana.

Pored fosilnih goriva, Arktik je ključan za modernu tehnologiju zbog ogromnih nalazišta minerala, poput retkih zemljišnih minerala i metala koji su neophodni za proizvodnju automobila, kompjutera, smartfona, kao i za globalnu industriju metala.

Područje Arktika ima značajne rezerve nikla, bakra, kobalta i platine, metala koji su presudni za proizvodnju baterija za električna vozila. Takođe, poseduje potvrđena nalazišta zlata, srebra i dijamanata.

Osim tradicionalnih izvora energije, regija Arktika nudi i ogroman potencijal za izgradnju vetro-elektrana na kopnu i u priobalju, zbog konstantnih i snažnih vazdušnih strujanja, kao i za budući razvoj sistema za energiju talasa i plime.

Nuklearni ledolomci

Dok kontinuirano topljenje leda otvara nove pomorske puteve, pitanje teritorijalnog suvereniteta i zaštite osetljivih ekosistema postaje glavno polje geopolitičkih sukoba između velikih sila.

Savremena flota ruskih nuklearnih ledolomaca predstavlja vrhunac pomorskog inženjerstva i ključni stub geopolitičke strategije Moskve na Arktiku, jer omogućava navigaciju kroz Severni morski put čak i u ekstremnim zimskim uslovima.

Okosnicu ove moći čine brodovi projekta 22220, poznati kao klasa Arktika, koji su trenutno najveći i najmoćniji ledolomci na planeti. Ovi brodovi koriste napredne nuklearne reaktore tipa RITM-200, koji generišu toplotnu snagu od 175 megavata, obezbeđujući pogon koji omogućava ledolomcu da neprekidno lomi led debljine do tri metra brzinom od dva čvora.

Za razliku od konvencionalnih dizel-električnih ledolomaca koji zavise od redovnog snabdevanja gorivom, nuklearni pogon omogućava autonomiju od sedam do deset godina bez potrebe za dopunom nuklearnog goriva, što je od kritičnog značaja za misije u udaljenim polarnim regionima gde infrastruktura za dopunu praktično ne postoji.

PROČITAJTE JOŠ

Dizajn ovih brodova karakteriše "dvostruki gaz", što je inovacija koja omogućava brodu da menja svoju dubinu uranjanja balansiranjem vodenih tankova, pa tako isti brod može operisati i u dubokim okeanskim vodama i u plitkim rečnim koristima.

Rusija je i značajno proširila svoju flotu uvođenjem brodova kao što su Arktika, Sibir, Ural i Jakutija, dok se završetak radova na ledolomcima Čukotki i Lenjingradu očekuje u bliskoj budućnosti.

Iako su ovi brodovi impresivni, ruski inženjeri već rade na još ambicioznijem projektu 10510, poznatom kao klasa "Lider", koji će koristiti reaktore RITM-400 i imati snagu od 120 megavata na propelerima, što će omogućiti da probijaju led debljine preko četiri metra, efektivno otvarajući celokupni Arktik za komercijalni saobraćaj tokom cele godine bez obzira na godišnje doba.

Bezbednosni protokoli na ovim brodovima su rigorozni, sa višestrukim barijerama zaštite jezgra reaktora koje su dizajnirane da izdrže direktne udare i ekstremne pritiske, čime se minimizuje rizik od radiološkog zagađenja u krhkom arktičkom ekosistemu.

Ekonomski značaj ove flote ogleda se u značajnom (za skoro trećinu) skraćivanju transportnog puta između Evrope i Azije, u poređenju sa dosadašnjom glavnom rutom kroz Suecki kanal, čime se drastično smanjuju troškovi goriva i emisije štetnih gasova za teretne brodove koji plove u pratnji ledolomaca.

Pored ekonomije, ledolomci služe i kao platforme za naučna istraživanja, omogućavajući klimatskim naučnicima i okeanografima pristup delovima Arktika koji su ranije bili potpuno nedostupni tokom zimskih meseci.

Flota nuklearnih ledolomaca takođe osigurava energetsku bezbednost Rusije, jer omogućava nesmetan transport tečnog prirodnog gasa sa terminala Jamal i Arktik LNG 2 ka svetskim tržištima.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

AppStore GooglePlay
Tagovi:
Arktik ledolomac prirodni resursi Rusija Grenland

Komentari (0)