(FOTO/VIDEO) Prošlo je 35 godina od pada Berlinskog zida: Kako je srušen ključni simbol Hladnog rata

Pad Berlinskog zida nije doveo samo do nestanka Nemačke Demokratske Republike, već je pokrenuo istorijske promene u Evropi i svetu, od raspuštanja istočnog Varšavskog bloka, pa do raspada Sovjetskog Saveza.

Zašto je izgrađen Berlinski zid

Saveznici (Britanija, Amerika, Francuska i Sovjetski Savez) su Nemačku nakon poraza u Drugom svetskom ratu, maja 1945, podelili na okupacione zone.

Od britanske, američke i francuske zone obrazovana je kasnije Savezna republika Nemačka, dok je sovjetska okupaciona zona postala Demokratska republika Nemačka (Istočna). Istovetna je bila situacija u gradu Berlinu. Berlin je bio u sovjetskoj zoni, ali s obzirom na to da je bio glavni grad Nemačke, odlučeno je da će biti podeljen na četiri oblasti od kojih će svaku kontrolisati po jedan od saveznika.

Gradnja Berlinskog zida započela je avgusta 1961. Njegova ukupna dužina bila je 155 kilometara. Zidom je trebalo da istočni deo grada, prethodno sovjetska zona Berlina, fizički bude odvojena od zapadnog dela, odnosno britanske, američke i francuske zone.

Berlinski zid je izgrađen preko noći i delio je Evropu i Berlin na dva dela skoro 30 godina. Ključni cilj bio je onemogućavanje prelaska stanovništva, zapravo bežanje iz sovjetske zone, put Zapada. 

Kako je pao Berlinski zid

Zid je pao posle velikih protesta ljudi koji su želeli da pređu zid.

Prvi krupni protesti dogodili su se u Lajpcigu 9. oktobra, kada se na ulicama pojavilo čak 70.000 demonstranata. Prekretnica je bila činjenica da policija nije reagovala. Koliko se zna, 5.075 osoba je prebeglo na Zapad, dok je 138 poginulo pokušavajući beg.

Posledice pada Berlinskog zida

Pad Berlinskog zida promenio je Berlin, a decenija koja je usledila imala je presudan uticaj na način na koji je svet video ovaj grad. Ova decenija oblikovala je popularnu mitologiju o Berlinu kao mestu kreativnosti, eksperimentisanja i inovacija.

To je bilo vreme masovnih promena, jer je čitava jedna zemlja i njen politički sistem integrisan u drugi. Životi ljudi su preokrenuti. 

Izložba povodom godišnjice

Padom Berlinskog zida inspirisana je i zložba fotografija u galeriji C/O u Berlinu, koja se poklopa s obeležavanjem ove godišnjice, prenosi DW. Izložba pod nazivom "Dream On - Berlin  the 90s" izbor je radova članova fotografske agencije Ostkrojc, osnovane 1990. godine po uzoru na legendarnu Magnum agenciju.

Izložbu su zajednički kreirali Boaz Levin, kustos C/O galerije, rođen u Izraelu 1989. godine, i Aneta Haušild, fotograf i članica Ostkrojca, koja se u Berlin preselila iz tadašnje Zapadne Nemačke.

Komentari (0)