Evropske države gube milijarde evra godišnje zbog bolovanja radnika

Porast broja i dužine bolovanja u Evropi je posledica pandemije virusa korona, starenja radne snage, sve veće svesti o negativnim posledicama stresa na mentalno zdravlje, ali prema kritičarima i velikodušnog sistema socijalne i zdravstvene zaštite.

Britaniju bolovanja koštaju 40 milijardi evra godišnje 

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svom izveštaju konstatuje da su u 2022. najveći broj dana na bolovanju proveli Norvežani i to u proseku 27,5 dana godišnje, što je najviši nivo za poslednjih 15 godina.

U Velikoj Britaniji je broj ekonomski neaktivnih radno sposobnih ljudi porastao je za skoro 800.000 od početka 2020, a dugotrajna odsustva zbog bolovanja koštaju tamošnju privredu skoro 33 milijarde funti, odnosno 40 milijardi evra godišnje.

Švajcarska osiguravajuća kompanija Cirih osiguranje smatra da bi troškovi zbog bolovanja u Britaniji mogli da se udvostruče do kraja ove decenije.

Nemačka godišnje izdvaja 77 milijardi evra za bolovanja

Slično dramatične brojke su se pojavile i drugde u Evropi. Poslodavci u Nemačkoj su prošle godine potrošili rekordnih 77 milijardi evra na bolovanje zaposlenih, što je više nego udvostručeno u odnosu na 2010. godini, saopštio je Institut za ekonomska istraživanja IW.

Zemlja gubi oko 200 milijardi evra godišnje zbog bolovanja, pokazuju procene Vlade u Nemačkoj.

U Francuskoj, šef nacionalne agencije za zdravstveno osiguranje upozorio je na povećane troškove zbog bolovanja koji opterećuju budžet.

Komentari (0)