Poništavanje izbora u Rumuniji: Optuženi Rusija i Tik-tok, vrhunac političke krize u zemlji

Kraj političkih turbulencija u Rumuniji nije na vidiku. Pre nešto manje od dve nedelje Kalin Đorđesku, uglavnom nepoznati Tik-tok kandidat koji zastupa desničarske, proruske i ezoterične stavove, potpuno neočekivano pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora.

Međutim, manje od 36 sati pre početka drugog kruga, rumunski Ustavni sud je u petak (6. decembar) proglasio prvi krug izbora nevažećim. To znači da kompletan proces predsedničkih izbora mora ponovo da se organizuje. Ta odluka predstavlja vrhunac političke krize proteklih sedmica, čije posledice se još ne mogu u potpunosti sagledati, piše DW.

Ustavni sud je doneo tu odluku nakon što je početkom sedmice prvi krug izbora proglasio validnim. Razlog za tu promenu su nove informacije o uticaju na izbore putem Tik-toka, o finansiranju Đorđeskuove kampanje i ruskom mešanju u izbore.

U sredu je aktuelni predsednik Rumunije Klaus Johanis objavio tajna dokumenta obaveštajnih službi koja sadrže detalje o tim dešavanjima, pri čemu je deo njih bio neodređen. Tako se u dokumentima ruski uticaj na izbore spominje samo indirektno, bez eksplicitnog imenovanja Rusije. Međutim, američki državni sekretar Entoni Blinken u četvrtak je direktno optužio Rusiju za mešanje u rumunske predsedničke izbore.

Odluka Ustavnog suda izazvala je podeljene reakcije u rumunskoj javnosti i politici: jedni su izrazili šok i zgražavanje, dok su je drugi podržali.

Elena Laskoni, kandidatkinja koja je ušla u drugi krug izbora i liderka progresivno-liberalne stranke Savez Spasimo Rumuniju (USR), nazvala je odluku nezakonitom i nemoralnom, i izjavila: "Rumunska država gazi demokratiju".

"Pakt s narodom i Bogom"

Aktuelni premijer i lider Socijaldemokratske partije (PSD), Marsel Čolaku, koji je dugo bio favorit u prvom krugu izbora, ocenio je da je ta odluka "jedino ispravno rešenje nakon objavljivanja tajnih dokumenata".

Prema njegovim rečima, izborni rezultati su "očigledno iskrivljeni zbog ruskog uticaja".

AP Photo/Andreea Alexandru

Desničarski predsednički kandidat Kalin Đorđesku nazvao je odluku Ustavnog suda "državnim udarom" i komentarisao je u svom uobičajenom mesijanskom stilu: "Korumpirani sistem pokazao je svoje pravo lice i sklopio pakt s đavolom. Ja sam, međutim, sklopio pakt s rumunskim narodom i Bogom".

I drugi desničarski političari takođe su govorili o "puču", ali su iz desničarske stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) ipak pozvali svoje pristalice na smirenost i uzdržavanje od protesta.

Bez nereda, ali politička paraliza

Kada je rumunski predsednik Klaus Johanis u petak uveče dao izjavu povodom odluke Ustavnog suda, činilo se da se trudi da pronađe prave reči. U kratkom obraćanju, tonom koji je zvučao ukočeno i birokratski, izjavio je da je Rumunija stabilna, sigurna, demokratska zemlja i da "nije u problemima".

Johanis je najavio da će, u skladu s Ustavom, ostati predsednik sve dok njegov naslednik ne bude inaugurisan. I obećao: "Nastaviću da se angažujem za zemlju kao i do sada".

Foto: AP/Andreea Alexandru

Međutim, u proteklim godinama Johanis se suočavao s kritikama zbog pasivnosti i nedostatka odlučnosti.

Strahovi od nemira nisu se ostvarili u petak uveče. Generalno gledano, nasilni sukobi su malo verovatni.

Stravična iskustva tokom krvavog ustanka protiv diktatora Čaušeskua u decembru 1989. godine i haotičnih meseci nakon toga, posebno nasilnih marševa rudara iz doline Jiu prema Bukureštu, i dalje su traumatična za mnoge ljude. Većina javnosti želi po svaku cenu da izbegne takve scenarije. Rumunska žandarmerija, koja je uz policiju odgovorna za javnu bezbednost i red, demantovala je u petak da je stavljena u stanje povećane pripravnosti.

Kriza poverenja u pravosuđe

Stvarna opasnost, s druge strane, jeste politički vakuum u narednim mesecima. Nova runda predsedničkih izbora verovatno će moći da se održi tek u martu. Aktuelni predsednik Klaus Johanis nije snažan akter.

Takođe, formiranje nove vlade nakon parlamentarnih izbora održanih pretprošle nedelje (1. decembar) moglo bi da potraje mesecima, jer Rumunija i dalje ostaje u modusu izborne kampanje. Time joj preti duža politička paraliza.

Odluka Ustavnog suda mogla bi dodatno da produbi duboku krizu poverenja rumunskog društva u državu i demokratske institucije. Presuda od petka samo je najnovija u nizu odluka kojima se sud - i pravosuđe generalno - diskreditovao u očima mnogih ljudi u Rumuniji.

Početkom oktobra 2024. Ustavni sud isključio je ekstremno desničarsku predsedničku kandidatkinju Dijana Šošoake iz izborne trke, navodeći da su njene političke izjave "nespojive s vrednostima demokratije" i da ugrožavaju članstvo Rumunije u EU i NATO. Istovremeno, Kalin Đorđesku i lider AUR George Simion, koji i sami često kritikuju EU i NATO, a veličaju antisemitske legionarske fašiste Rumunije iz perioda između dva svetska rata, nisu bili isključeni iz izbora.

"Zemlja neograničenih mogućnosti"

Političke glasine u Rumuniji sugerišu da su vladajuće socijaldemokrate, koji dominiraju državom i administracijom već 35 godina, zamislili scenario u kojem bi premijer i lider PSD Marsel Čolaku i lider AUR Simion dospeli u drugi krug izbora - koji bi Čolaku potom osvojio.

Sada su mnogi Rumuni uvereni da je Ustavni sud ponovo delovao kao produžena ruka političkog establišmenta - nakon što u prvom krugu predsedničkih izbora ništa nije išlo po tim planovima, da bi na kraju Đorđesku završio na prvom, a Elena Laskoni na drugom mestu.

Foto: Tanjug/AP/Vadim Ghirda

Ako je verovati pričama po kuloarima, pre svega je Elena Laskoni ta koja predstavlja pretnju starim sistemskim strankama, jer ona i njena stranka ozbiljno shvataju borbu protiv korupcije i druge neophodne reforme.

Istaknuti rumunski pravnik i bivši sudija Kristi Danilet, koji je već dugi niz godina aktivan u organizacijama civilnog društva, sarkastično je prokomentarisao odluku Ustavnog suda na Fejsbuku: "Sud je doneo načelnu odluku kojom se mogu ispraviti sve greške. Rumunija je postala zemlja neograničenih mogućnosti".

Komentari (0)