"Nateraću ih da sednu zajedno": Da li bi Tramp zaista zaustavio rat u Ukrajini?

"Treći svetski rat", "nuklearni holokaust", "rat protiv Rusije". Ovo će se, prema rečima Donalda Trampa, dogoditi ako Kamala Haris pobedi na predstojećim izborima u Americi.

Nuklearna kataklizma već duže je tema u Trampovoj predizbornoj kampanji, a poslednjih nekoliko dana i u svetskoj javnosti. SAD i Velika Britanija prošle nedelje su nagovestile da će Ukrajincima odobriti da dugodometnim i krstarećim raketama gađaju Rusiju. Posle ruskog upozorenja da se to ne čini, počeo je da se širi strah od nuklearnog sukoba Rusije i zapadnih sila.

Konflikt u Ukrajini preti da preraste u sukob nesagledivih razmera baš u vreme kad se u Americi vode poslednje političke bitke za Belu kuću. Ko je od predsedničkih kandidata podesniji da spreči katastrofu?

Nemoguće je da Tramp, kao što je obećao, reši krizu za 24 časa od trenutka kad bude bio izabran, ali se na osnovu njegovih izjava stiče utisak da je svestan koliko je situacija u Ukrajini opasna.

Potpredsednica Haris se povodom poslednje eskalacije nije ni oglasila. Ni ranije nije izašla s planom koji bi pokazao da se njena politika prema Ukrajini razlikuje od Bajdenove, niti da je previše zabrinuta od nuklearnog sukoba.   

NATO i Rusija korak bliže ratu

Kad su američkog predsednika Džoa Bajdena novinari pitali da li će dozvoliti Kijevu da raketama dugog dometa nišani ciljeve u Rusiji, odgovorio je da se "to upravo razmatra".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski već dugo moli Ameriku i ostale zapadne zemlje da mu omoguće korišćenje raketa dugog dometa protiv ciljeva u Rusiji jer tvrdi da je to nužno za odbranu od ruske invazije. Američka vlada dosad nije imala razumevanja za ovakve molbe, plašeći se da ne isprovocira Moskvu i da rat u Ukrajini ne preraste u rat između Rusije i NATO.

Da je vašingtonska administracija sad otvorenija prema ukrajinskom zahtevu, svedoči ne samo Bajdenova izjava, već i reči američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da su se "potrebe promenile jer se promenila i situacija na bojnom polju".

Blinken je ovo saopštio iz Kijeva, gde se obreo s britanskim šefom diplomatije Dejvidom Lamijem. Samo dva dana kasnije u Beloj kući sreli su se Bajden i britanski premijer Kir Starmer. Ukrajina je činila okosnicu njihovog razgovora.

Iako Bajden i Starmer nisu izašli sa saopštenjem, američki i britanski mediji tvrde, pozivajući se na izvore u Zapadnom krilu i Dauning stritu, da su dve zemlje blizu promene stava o raketama. Prema njihovim izvorima, Britanija je spremna da Ukrajini da "zeleno svetlo" za korišćenje anglo-francuskih raketa "storm šedou" i samo čeka da se Amerikanci saglase.

Starmer će i na Generalnoj sednici UN sledeće nedelje ubeđivati Bajdena da se složi. Američki mediji prenose da je Bajden na korak od toga da Ukrajini odobri korišćenje evropskih, ali ne i američkih raketa dugog dometa.

Foto: Tanjug/AP/Alexander Kazakov/Sputnik/Kremlin PoolVladimir Putin

Šef Kremlja Vladimir Putin odmah je upozorio da bi Rusija ovakvu promenu politike doživela kao da je "NATO ušao u rat", dok je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja dodao da bi u ovom slučaju usledio "direktan rat" Moskve i NATO.

Putin poručuje da Ukrajina ne bi mogla da pokrene rakete prema Rusiji bez pomoći zapadnih zemalja i dodao da će ruska vlada "odgovoriti na pretnje".  

Da li bi odgovor mogao da stigne u vidu nuklearnog napada? Putin je još pre dve godine nagovestio upotrebu nuklearnog naoružanja ako se Zapad isuviše uključi u rat u Ukrajini.

"Ako budu ugroženi bezbednost i suverenitet naše zemlje, upotrebićemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju. Ovo nije blef", izjavio je tada, upozoravajući Ukrajinu i Zapad da ne prelaze ruske "crvene linije".

NATO je u međuvremenu Kijevu poslao tenkove, raketne sisteme i američke borbene avione "f-16", a i sam Kremlj tvrdi da je Ukrajina američkim dugodometnim raketama gađala Krim.

Ukrajina je prošlog meseca zauzela delove Kurske oblasti u Rusiji, što je prvi napad na rusku teritoriju od Drugog svetskog rata, ali ni to nije izazvalo žešći odgovor Moskve. Da li to onda znači da su ruske crvene linije postale "crvenkaste"?

Zveckanje nuklearnim oružjem

Ako se Zelenskom odobri korišćenje anglo-francuskih raketa, to će biti znak da sadašnja američka vlada veruje da Putin ipak blefira. Na pitanje da li se plaši ruskog odgovora, Bajden je izjavio da "ne razmišlja o Putinu". Ipak, Moskva je početkom meseca najavila da će revidirati doktrinu o korišćenju nuklearnog naoružanja.

Sadašnja predviđa upotrebu najubojitijeg oružja samo ako je Rusija prva napadnuta ovakvim oružjem ili ako je doveden u pitanje njen opstanak, dok će novi dokument verovatno dozvoliti preventivne nuklearne napade.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev istakao je da je Rusija imala razloga da tokom rata u Ukrajini upotrebi nuklearnu silu i da se suzdržala, ali da "strpljenje Moskve nije neograničeno".

Kamala Haris je obećala da bi kao predsednica "čvrsto stajala uz Ukrajinu". Kako nije izašla s konkretnim planom, može se pretpostaviti da bi njena politika prema Ukrajini ostala Bajdenova politika, što znači nastavak rata.

"Putin bi sad bio u Kijevu da je Tramp predsednik", naglasila je potpredsednica Haris na debati s republikanskim rivalom.

Foto: AP/Alex BrandonDonald Tramp i Kamala Haris tokom debate

"Pričaću s jednima, pričaću s drugima, nateraću ih da sednu zajedno. Samo želim da zaustavim rat", uzvratio je bivši predsednik, dodajući da se "rat nikad ne bi dogodio" da je on ostao šef vlade.

Ni Tramp nije obrazložio plan za Ukrajinu, ali je to uradio njegov kandidat za potpredsednika Džej Di Vens. Vens tvrdi da Trampov plan podrazumeva da se Rusiji dozvoli da zadrži teritoriju koju je već zauzela, da se oformi demilitarizovana zona između ovih teritorija i ostatka Ukrajine i da se Moskvi garantuje da Ukrajina neće ući u NATO.

Ako je ovo stvarno Trampov plan (a to zasad nije sasvim jasno), moglo bi se doći do dogovora s Rusijom. Za postizanje mira u Ukrajini, Trampu bi trebalo više od 24 sata, ali bi Kamali Haris trebalo još više.

Komentari (0)