(VIDEO) "Tržište pripremljeno za eventualne sankcije NIS": Može li se očekivati još jedno odlaganje na 30 dana

Direktor Instituta FEFA i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević smatra da se može očekivati ponovno odlaganje sankcija i da je najteže bilo kada smo prvi put očekivali odlaganje američkih sankcija NIS. 

"Tad je rizik bio najveći. Sledeći put je bio nešto manji. Iskreno očekujem da dobijemo još 30 dana odlaganja. Međutim, to bi moglo da bude poslednje odlaganje", istakao je Radosavljević za Newsmax Balkans. 

Objasnio je da se ni ne zna koje su zapravo moguće posledice uvođenja sankcija, s obzirom na to da one nisu ni stupile na snagu. Podsetio je i da je na spisku za uvođenje sankcija u januara, osim NIS, bio i veliki broj drugih kompanija. 

"Nije bio samo NIS na tom spisku. Veliki broj kompanija, veliki broj fizičkih lica, veliki broj plovila. U međuvremenu su mnogi od njih dobili izuzetke. Promenila se i vlast u SAD, započeti su mirovni pregovori. Mnogo toga se promenilo u međuvremenu i mislim da su se svakako stekli uslovi da kažemo da je nešto realnije da te sankcije možda i ne stupe na snagu, što bi svakako za nas bilo najbolje", naveo je Radosavljević. 

Naš sagovornik je mišljenja da u ovom trenutku niko ne zna šta će se tačno desiti. 

"Ne zna čak ni američka administracija, jer videli smo da je predsednik Tramp izuzetno nepredvidiv, dešavanja koja imamo tamo i u njihovom Kongresu i u Senatu su, takođe, nepredvidiva. Imaju neke bitnije teme od ove naše, ali ono što je dobro je da možda nekad nismo u centru pažnje sa ovom temom i da ako je neko odlučio da može da da jednom licencu za odlaganje, pa i drugi put, da će to možda uraditi i treći put, a da možda četvrti put to više neće biti tema. Dakle, svakih novih 30 dana koji kupimo je nova mogućnost da se u međuvremenu nešto desi na globalnom nivou, što će otvoriti razne druge pitanja, pa i ovo naše", naglasio je direktor Instituta FEFA gostujući u emisiji "Otvori oči". 

Značaj Naftne industrije Srbije za BDP Srbije

Radosavljević je istakao da precizni podaci od pre godinu, dve dana, kažu da NIS učestvuje u proizvodnji bruto domaćeg proizvoda (BDP) direktno i indirektno negde između tri i četiri odsto. 

"Indirektno još više jer transport utiče dosta na BDP, poljoprivreda, a input je dizel koji 80 odsto isporučuje NIS. Zapošljava direktno i indirektno preko 30.000 porodica zaposlenih u tom lancu vrednosti. Jedini je prerađivač nafte u zemlji, jedini je proizvođač nekih drugih sirovina. Imamo gorivo za avione, znači, ako bi stao NIS, potencijalno bi mogla da stane i Er Srbija. I Petrohemija u potpunosti zavisi od NIS. Znači, uticaj ne može samo brojkama da se izmeri", konstatovao je Radosavljević.

Prema njegovim rečima, verovatno su to sve bili argumenti za odlaganje sankcija, a u međuvremenu se pojavile i druge teme koje su izbile u prvi plan.

"Sad je u centru pažnje carinski rat koji je u suštini između SAD i Kine. Verovatno je sve podređeno tome. Ali sama ta neizvesnost i nemogućnost da se predvidi, čak i verovatno Trampovi bliski ljudi ne mogu da predvide šta će biti sledeći korak, stvara veliku nestabilnost", istakao je naš sagovornik. 

On je podsetio da je na energetskom tržištu stabilnost ključna. 

"Vi ste imali do kovida jedan značajan period stabilnosti. Od kovida se to malo poremetilo, pa se ponovo vratilo. Onda je počeo rat u Ukrajini 2022. godine. Imamo ogromnu nestabilnost i to se vidi na svakom koraku. Vi ste ranije mogli normalno da trgujete do godinu dana na naftnom tržištu sa fjučersima. Tokom kovida se trgovalo bukvalno na 30 dana. Niko nije smeo da predvidi šta će se desiti s naftom za 30 dana", rekao je Radosavljević.

Međutim, istakao je da su to spoljni faktori na koje mi ne možemo da utičemo. Nasuprot tome, ono na šta možemo da utičemo jeste da se pripremamo i da pravimo scenarije u slučaju rizika. 

Uticaj američkih sankcija NIS na tržište

Radosavljević je podsetio da sankcije koje su uvedene NIS jasno kažu da su uvedene zbog finansiranja indirektnog niza rata u Ukrajini. 

"I dok god je NIS pod sankcijama, kod vlasničke strukture jedino što može da se promeni je da Rusi potpuno izađu iz toga. Dakle, to prebacivanje sa Gaspromnjefta na Gasprom je možda moglo da bude osnov da ne uđemo na listu sankcija do januara, ali kad smo već ušli, to nije ništa promenilo. Gasprom nije pod evropskim sankcijama, ali jeste pod američkim. Dakle, to suštinski ništa ne menja", podvukao je sagovornik Newsmax Balkans. 

Foto: Milena Đorđević

On je mišljenja da se u međuvremenu i tržište malo pripremalo za taj scenario. 

To, prema Radosavljevićevim rečima, vidimo i prema uvozu i podacima o uvozu nafte i derivata. Međutim, NIS je toliko dominantan na domaćem tržištu da to gotovo nema šanse da ne utiče na tržište, tako da je ključno da država svojim merama smanji očekivanja od tog tržišta.

"Zamislite sada neku veliku kompaniju koja je poljoprivredno dobro, koja troši ogromne količine dizela i koja kupuje to od NIS. Sada ona se suočava sa odlukom šta da radi. Najgora odluka koju mogu da donesu je da prave rezerve. Sećate se kada je počeo kovid, svi su kupili toalet papir, tako da se ispostavilo da to nije bilo potrebno. Ne postoji privreda koja u vanrednim okolnostima može da proizvede dodatne količine nečega", precizirao je Radosavljević. 

Ukoliko do sankcija dođe, Radosavljević smatra da treba da se izađe sa jasnim planom - imamo toliko rezervi, toliko možemo da izdržimo. 

"Tako ćemo da prevaziđemo problem koji će kompanije imati. Čak i ako domaće kompanije budu želele da nastave da kupuju derivate od NIS, imaćete veliki broj stranih kompanija koje će biti pod rizikom da to ne mogu da rade. Jer mogu one da potpadaju pod sankcije negde napolju. Dakle, država bi morala da smiri to tržište", zaključio je naš sagovornik.

Komentari (0)