(VIDEO) Direktor Instituta za voćarstvo o ovogodišnjim prinosima: Treba očekivati višu cenu voća
Bez obzira na to koliko se tehnoloških inovacija dogodi u poljoprivredi, proizvodnja će uvek zavisiti od vremenskih prilika tokom sezone. Osim što strepe od vremenskih neprilika, poljoprivrednici se često suočavaju i sa ogromnim rastom troškova porizvodnje.
Direktor čačanskog Instituta za voćarstvo dr Darko Jevremović rekao je za Newsmax Balkans da će prinosi ove godine verovatno biti na nivou prošle, kada je takođe bilo velike štete od poznih prolećnih mrazeva.
"Zasad su podaci takvi da će biti jako smanjen prinos kajsije u čačanskom kraju. I ne samo u Čačku, već i na teritoriji čitave Srbije. Velika oštećenja je pretrpela i trešnja i gotovo sve koštičavo voće, pa i šljiva gde je rod gotovo prepolovljen u našem kraju, a nešto blaže štete su pretrpele i jabučaste voćne kulture, pre svega jabuka, kao vrsta koja se dominantno gaji u našoj zemlji", precizirao je Jevremović.
"Čim robe ima malo, cena mora da bude veća"
Naš sagovornik je u emisiji "Presek" konstatovao da zasad nema velikih problema u proizvodnji, kada govorimo o voćnjacima gde je ostalo roda.
"Voćari preduzimaju sve mere zaštite i sprovode ih redovno u svojim zasadima. Tako da je za sada situacija jako dobra i jako povoljna. I napominjem da u zasadima gde nije bilo problema sa mrazom, očekuje se gotovo rekordan rod", istakao je on.
Mraz i vremenske nepogode ozbiljno su ugrozili ovogodišnji rod voća u Srbiji. Najviše su pogođene kajsije, šljive i maline, dok se i za višnju očekuje upola manji prinos.
Mraz je prethodnih dana naneo velike štete voćarima, naročito u Zapadnoj Srbiji. Skoro je uništen ovogodišnji rod kajsije, kruške i rane trešnje. U Timočkoj Krajini više se gaje šljiva i dunja, a procena štete biće urađena, prema rečima stručnjaka, u narednih nekoliko dana.
Kako je rekao, treba očekivati da ove cene voća budu skuplje.
"Svedoci smo da na pijacama trešnje već imaju cenu preko 1.000, 1.500 dinara, kajsije su tu oko 900 dinara, odnosno 1.000 dinara, tako da treba očekivati višu cenu voća. Gotovo svog voća. Rod je umanjen i, naravno, zakon ponude i potražnje, čim neke robe ima malo, cena svakako mora da bude visoka", podvukao je Jevremović.
"Mnogo voćara prelazi na organsku proizvodnju"
Prema njegovim rečima, državni podsticaji su jedan od bitnih faktora za podsticanje organske proizvodnje.
"Podsticaji za organsku proizvodnju su viši nego kada govorimo o integralnoj i klasičnoj proizvodnji, i jako puno voćara prelazi upravo na sistem organske proizvodnje jer je i veći podsticaj države. Upravo konfiguracija terena u centralnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji je takva da pogoduje organskoj proizvodnji koja je pre svega odlika manjih površina, manjih parcela, nekih izolovanih parcela i sa dobrim odabirom samog lokaliteta, sorte i vrste za gajenje mogu se postići jako dobri prinosi", naveo je Jevremović.
Dodao je i da se poljoprivrednici dosta oslanjaju na pomoć države kada su u pitanju subvencije.
"Bez tih sredstava proizvodnja bi sigurno bila u velikom problemu. Ne zbog toga što su izdvajanja mala, ona su veća, iz godine u godinu su sve veća i veća, već upravo zbog ovakvih klimatskih prilika koje su takve da je sada bilo šta raditi jako nepredvidivo. Vrlo brzo dolazi do, vrlo često dolazi do ovakvih problema sa mrazevima, to je pojava grada, tu je osiguranje, ali nekad ni to ne može da nadomesti probleme i štete koje se javljaju", napomenuo je on.
Zaključio je da je pomoć države presudna kada se radi o poljoprivrednim proizvodnjama, a konkretno o voćarstvu koje je ugroženo klimatskim promenama.
Danas postoji izobilje igračaka. Od plišanih i drvenih do plastičnih i metalnih i onih od kombinovanih materijala. Tehnologija je donela i elektronske igračke, koje umeju da budu zanimljive mališanima, ali postoji jedna lepa tradicija u proizvodnji igračaka koja nikada neće prestati da postoji – i to su ručno štrikane igračke. Danas gledamo kako to radi jedna kreativna žena, koja se odvažila da od hobija napravi pravi mali biznis. Potom se selimo u poslastičarske vode i gledamo kako nastaju korneti, i to ručno pravljeni, punijeg ukusa i čvršće strukture. Ovaj proces je zanimljiv jer nas vodi u onaj deo poslastičarnice koji ne vidimo kao mušterije, i prikazuje koliko je veštine potrebno za samo jednu porciju sladoleda u kornetu. Za kraj na zanimljiv način mešamo tehnologiju, muziku i ljubav prema istočnjačkim motivima. Pratimo proces kako nastaju zanimljivi artefakti od lesonita, koji sa sobom nose mudrosti i estetiku Indije i budizma, ali prilagođeni u ukrase za svačiji dom.
dokumentarni
06:00
NEWSMAX USA-TOP STORY (R)
Prikazuje karusel dnevnih objava i najnovijih vesti, sagledanih iz svih uglova. Spoj popularnih priča i najvažnijih vesti koje ostaju vidiljive danima, često inspirisana glavnim događajem dana ili nedelje.
specijal
06:30
PROZORI BALKANA (R)
Emisija kolažnog tipa koju čine prilozi naših dopisnika sa zanimljivim pričama iz čitave Srbije, ali i regiona Balkana. Teme nisu vezane za dnevne događaje već obrađuju zanimljive priče iz ugla običnog, malog čoveka, koje su karakteristične za različite krajeve.
specijal
07:00
NAŠA PRIČA
Jutarnji program „Otvori oči“ gledaocima nudi analizu aktuelnih dešavanja od prethodnog dana i najavu predstojećih događaja uz analizu eminentnih stručnjaka i renomiranih gostiju. Emisija nudi uvid u aktuelna pitanja, uz kvalitetne analize i inspirativne price naših dopisnika I reportera koji će se uvek naći “na pravom mestu u pravo vreme”.
specijal
08:45
DOKUMENTARNI PROGRAM-PUT ZNANJA
U desetoj emisiji serijala Put znanja govorimo o predmetima koje svakodnevno koristimo, a koji, iako deluju bezazleno, mogu sadržati supstance potencijalno štetne po zdravlje. Kroz stručno vođene razgovore otkrivamo gde se ovi rizici najčešće nalaze i kako se ispoljavaju u praksi. Razumevanjem hemije naše svakodnevice stičemo mogućnost da pravovremeno reagujemo i donosimo informisane, odgovorne odluke koje direktno utiču na naše zdravlje i životnu sredinu.
dokumentarni
09:00
DOKUMENTARNI PROGRAM-MONAŠKI KUVAR-SVETA-LAZARICA
U ovoj, dirljivoj epizodi “Monaškog kuvara“ putujemo na Dalmatinsko Kosovo, u manastir Svetu Lazaricu, gde otac Simon i iskušenik Nemanja zajedno sa meštanima služe liturgiju i dele duh sabornosti. Čućete svedočastva ljudi koji su se vratili na svoja ognjišta, posle godina odsustva i poručuju: „Ljubili smo zemlju kad smo došli“.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da učenici osmog razreda osnovnih škola od ponedeljka, 1. decembra imaju mogućnost da se do 30. decembra na portalu Moja srednja škola ili pisanim putem u školi izjasne koji će predmet polagati kao treći na završnom ispitu.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Deo interne saobraćajnice u okviru Centra izvrsnosti u Kragujevcu obrušio se i tom prilikom niko nije povređen. Do obrušavanja je došlo nakon što se srušio potporni zid koji deli prostor Centra izvrsnosti od gradilišta nove stambene zgrade, javlja reporter Tanjuga.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, policija je uhapsila S. R. iz Čačka, zbog sumnje da je kao socijalni radnik Centra za socijalni rad Čačak sa računa korisnika socijalne pomoći podigla više od pet miliona dinara.
Iako statistika pokazuje rast prosečnih i medijalnih zarada u Srbiji, podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) otkrivaju sve veći jaz između najplaćenijih i najslabije plaćenih radnika, kao i nastavak dubokih razlika po regionima naše države.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao telefonom sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, koji je i tom prilikom naglasio je da će Mađarska pomoći energetsku stabilnost Srbije.
Od 1. januara 2026. godine menjaju se uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene, pa će žene u penziju moći da idu sa navršene 64 godine, uz najmanje 15 godina staža osiguranja.
Očekuje se da ruska strana brzo reaguje u vezi sa Naftnom industrijom Srbije i da se za vreme dodatnog roka nađe rešenje za NIS. Ukoliko Rusija to vreme protraći, država će morati da reaguje i zaštiti svoj interes, izjavio je ekonomista Veljko Mijušković.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Da li ste doživeli Crni petak? A kako je prošao vaš novčanik? O tome pričamo sa Nenadom Bumbićem iz udruženja Zaštita potrošača u novom izdanju emisije GrađaNIN.
5G mreža u Srbiji startuje u prvoj nedelji decembra, donoseći brži internet i razvoj veštačke inteligencije najavio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.
Komentari (0)