(VIDEO) Srbija ulazi u nuklearnu eru: Planovi postoje, a imamo li kadrove?

U fokusu je dokument "Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji", koji su uradili francuski stručnjaci i nedavno predstavili javnosti. 

On predstavlja početak duge i zahtevne procedure, usklađene sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a konačna odluka o izgradnji nuklearke, prema rečima nadležnih, neće biti doneta pre 2030. godine.

Za sada je jasno da država planira da oformi međuresornu grupu eksperata i već dogovara saradnju sa Institutom "Vinča" oko školovanja neophodnih kadrova. Jer kadrova - nema.

Printscreen: Newsmax BalkansDušan Vasiljević

Upravo na tom pitanju zadržava se Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za životnu sredinu i energetiku, koji je u emisiji "Otvori oči" govorio o potencijalima, manama i rizicima nuklearnog programa.

"Najbolja stvar u celom ovom projektu je - školovanje kadrova. Jer trenutno - nemamo ništa. Nemamo ko da projektuje, ko da izvede, ko da upravlja tom elektranom. Mi bismo bili prinuđeni da sve uzmemo sa strane - i znanje i opremu i novac", kaže Vasiljević.

Gradnja nuklearne elektrane, po rečima sagovornika, zahteva ogroman novac i dug vremenski period.

"Cena jedne gigavatne elektrane, kao što bi možda bila planirana, ide i do deset milijardi evra. I traje po deset godina. A mi nemamo ni ljudske ni tehničke ni finansijske kapacitete za takav poduhvat. Morali bismo da se zadužimo ozbiljno", upozorava Vasiljević.

Pored toga, Vasiljević naglašava da se pitanje nuklearke ne sme posmatrati kao izolovan energetski projekat, već kao deo šire strategije koja uključuje modernizaciju i decentralizaciju celog elektroenergetskog sistema Srbije.

Pitanje svrsishodnosti

Na pitanje da li je ulaganje u nuklearku isplativo, s obzirom na rizike, sporost i cenu, Vasiljević odgovara:

"To je deo dugoročnog strateškog planiranja. Posle rata u Ukrajini, pitanje energetske bezbednosti postalo je ključno. Mnoge zemlje se vraćaju nuklearnoj energiji. Ali mi moramo da znamo šta želimo da postignemo time".

On podseća da energetski sistem Srbije trenutno trpi ogromne gubitke - kako u prenosu, tako i u samoj proizvodnji.

"Imamo najmanje tri puta veće gubitke u mreži nego što je evropski prosek. Krađa struje, loše upravljanje, neefikasnost - sve to pojede i ono što proizvedemo", navodi Vasiljević.

Obnovljivi izvori - istovremeni put

Iako nuklearna energija može doneti stabilan i jak izvor električne energije, Vasiljević upozorava da se Srbija ne sme fokusirati samo na jedan pravac.

"Paralelno mora da se radi i na vetru, i na suncu, i na efikasnosti potrošnje. Obnovljivi izvori trenutno učestvuju sa samo sedam odsto u vetru i dva - tri odsto u solarnim elektranama. Njihova proizvodnja je još manja, jer ne rade ceo dan, cele godine", objašnjava on.

Zato predlaže decentralizaciju kao rešenje: lokalne proizvodne jedinice, povezane sa lokalnim potrošačima, optimizovane za korišćenje i upravljanje.

Printscreen: Newsmax Balkans

Glavni razlog za oprez javnosti leži u bezbednosti.

"Kod nuklearne elektrane, ako se desi nezgoda, ona se nikad ne može popraviti do kraja. To nije kvar na trafostanici. Pogledajte Černobil, Fukušimu, Ostrov Petmilja. Posledice traju decenijama. I nisu samo ekološke - već i ekonomske i političke", navodi Vasiljević. 

Iako je Srbija već okružena nuklearkama - u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj - poverenje u domaće upravljanje je ključno pitanje.

"Imali smo skoro veliki akncident u našem elektroenergetskom sistemu. Energetski akcent koji se dogodio, pokazao je da naše upravljanje sistemom nije ni blizu savršenog. A sada pričamo o nuklearnoj tehnologiji", ističe sagovornik naše televizije.

Bez znanja nema kontrole

Da bi Srbija imala svoju nuklearku, moraće da ima i svoje ljude koji je vode. U ovom trenutku, to je daleko od realnosti.

"Morali bismo da školujemo nove generacije - ljude koji znaju da projektuju, da izgrade, da upravljaju i da održavaju elektranu. A to traje. Mi čak nemamo ni gorivo, sve bismo morali da uvozimo, a otpad da izvozimo. Dakle, ceo lanac nije u našim rukama", kaže Vasiljević.

U tom smislu, on nuklearnu elektranu vidi kao cilj kojem bi se moglo ići, ali ne i kao početnu tačku.

"Dok se to ne reši, ja bih išao na štednju, optimizaciju, obnovljive izvore, lokalna rešenja i uređivanje energetskog sistema. To su koraci koji daju brze rezultate. A paralelno se može raditi na strategiji, ako za to postoji realna potreba", zaključuje Vasiljević. 

Razgovor sa Dušanom Vasiljevićem pogledajte u videu: 

Komentari (0)