Globalna trka za litijumom: Šta za SAD znači rusko preuzimanje nalazišta u Ukrajini

Ova vest izazvala je veliku pažnju, jer dolazi u trenutku kada se litijum tretira kao ključna strateška sirovina 21. veka.

Kritične sirovine poput litijuma, retki elementi zemlje i grafiti postali su osnova savremene industrije, električne mobilnosti i odbrane.

Kina već deceniju dominira tržištem kritičnih sirovina, ne samo zbog količina koje poseduje, već i zbog prerade, određivanja cena i kontrole trgovinskih tokova.

Sada sve više zemalja, uključujući SAD i EU, nastoji da smanji zavisnost i osigura sopstvene lance snabdevanja.

Prema ukrajinskim podacima, ukupne rezerve litijuma u toj zemlji procenjuju se na oko 500.000 tona. Međutim, ni jedno od četiri nalazišta trenutno se ne eksploatiše, a dva su već pod ruskom kontrolom.

Osim nalazišta Ševčenko, Rusija je još 2022. zauzela i nalazište Krutaja Balka u Zaporoškoj oblasti. Ovakav razvoj događaja stavlja Ukrajinu u nezavidan položaj i može ugroziti dogovor sa SAD o eksploataciji mineralnih resursa.

Foto: Envato

Direktor američke kompanije Critical Metals Corp, koja je ranije imala licencu za Ševčenko, izjavio je za The New York Times da bi dalji prodor ruskih trupa značio i preuzimanje još većeg broja strateških nalazišta, što direktno komplikuje dogovor Kijeva i Vašingtona o eksploataciji ukrajinskog mineralnog bogatstva, postignutim krajem aprila.

Tramp je kritične sirovine pretvorio u stub spoljne politike

Rusko prisustvo u Ševčenku osvetljava ranjivost postojećih lanaca snabdevanja i ističe potrebu SAD da osiguraju alternativne izvore.

Od ideje o kupovini Grenlanda zbog njegovog bogatstva mineralima, do insistiranja da Ukrajina ustupi rudna bogatstva u zamenu za vojnu pomoć, Donald Tramp je kritične sirovine pretvorio u stub svoje spoljne politike.

Još tokom svog prvog mandata 2017. godine pokrenuo je niz mera kako bi ubrzao domaću proizvodnju i preradu sirovina poput litijuma.

U martu 2025. Bela kuća je dodatno pooštrila pristup, nalažući hitno izdavanje dozvola i mobilizaciju državnih sredstava za ubrzanje rudarskih investicija.

SAD ubrzava otvaranje novih rudnika

Dok Rusija vojnim akcijama obezbeđuje pristup litijumu u Ukrajini, a SAD ubrzava otvaranje novih rudnika, Evropa pokušava da kroz strateške projekte obezbedi sirovine neophodne za energetsku i digitalnu tranziciju.

Brisel je listi 47 strateških projekata na teritoriji zemalja članica u junu dodao još 13 projekata izvan EU, od Kanade preko Norveške do Nove Kaledonije. Među njima je i srpski projekat "Jadar" kao jedan od najbolje istraženih nalazišta litijuma u Evropi.

Jadar na listi EU strateških projekata

Uvrštavanje "Jadra" na listu EU strateških projekata znači da je procenjeno da se on može razvijati u skladu sa evropskim ekološkim i tehničkim standardima.

Srbiji može da postane deo evropskog lanca vrednosti u oblasti baterija i zelene industrije. Na taj kontekst podsetio je ovih dana i američki diplomata Džon B. Kreg za briselski portal Euronews.

Foto: AP/Darko Vojinović

On je istakao da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ne dopada približavanje Srbije Zapadu, naročito nakon što su EU i Nemačka potpisale sporazum o lancima snabdevanja baterijama koji uključuje pristup sirovinama iz Srbije.

Kako piše Kreg, Putin je možda i sam imao ambicije u vezi sa litijumskim rezervama u Srbiji, što dodatno osvetljava značaj domaćih nalazišta u širem geopolitičkom kontekstu.

Komentari (0)