Ministarka Sofronijević o legalizaciji: Prijava nelegalnih objekata obavezna

Ministarska očekuje da zakon stupi na snagu u oktobru i navela da su dva cilja i razloga za donošenje zakona "Svoj na svome".

"Apsolutno bih pozvala sve građane da prate kako teče usvajanje zakona, ali i da prvog dana, a proći će 45 dana od kada zakon stupi na snagu, iskoriste mogućnost da se prijave", rekla je Sofronijević.

Ona je naglasila da je prijavljivanje obavezno i da je, ukoliko neko ne prijavi nelegalni objekat, zakon predvideo mogućnost da se vlasnik zemljišta upiše kao vlasnik na objektu ili da traži rušenje tog objekta, a da u tom slučaju troškove rušenja snosi bespravni graditelj.

"Prvi cilj je da svaki objekat koji će biti evidentiran i koji je već evidentiran na raznim digitalnim platformama bude upisan na nekog vlasnika. Dakle, najveći broj naših građana koji sada već faktički koriste te nepokretnosti, postaće i stvarni vlasnici svojih nepokretnosti. Sa druge strane, država će dobiti preciznu svojinsku evidenciju na svojoj teritoriji, rešiće imovinsko-pravne odnose koji se i po više decenija nisu mogli rešiti, ali će imati i mogućnost da bolje planira prostor i da bolje zaštiti javni interes kroz zaštitu područja javnih namena, zaštite prirode i zaštite kulturnih dobara. Dakle, i za državu i za građane, kao i za privredu ovaj zakon bi trebalo da donese dobro", dodala je ministarka.

Sprečavanje bespravne gradnje

Kao drugi razlog donošenja navela je prevenciju, odnosno, sprečavanje nove bespravne gradnje.

"Ovim zakonom se uvodi nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju od dana stupanja na snagu zakona, što znači da se po sili zakona takvi objekti upisuju u korist Republike Srbije, a o daljoj sudbini takvih objekata da li će biti rušeni ili iskorišćeni za neko opšte dobro, za neki vrtić, za neku školu, odlučivaće Vlada Srbije", zaključila je ona.

"Predlog zakona nije nov"

Istakla je da ovaj zakon nije nov i da se o njemu razmišlja već godinu i po do dve dana, ali nije postojala završena digitalizovana baza podataka, a Srbija sada prvi put formira digitalnu platformu, gde su evidentirani svi izgrađeni objekti na teritoriji Srbije.

"To nam omogućava da imamo ovako brz, jednostavan postupak koji je pritom centralizovan. Za razliku od dosadašnjeg stanja, kada ste u 174 opštine i grada rešavali svoje probleme, sada se sve to dešava digitalizovano, centralizovano u Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije", navela je ministarka.

Foto: Milena Đorđević

Prema njenim rečima četiri su aktera po ovom zakonu i to Republički geodetski zavod, Agencija za prostorno planiranje, sami građani i imaoci javnih ovlašćenja.

"Mi samo čekamo da nam opštine dostave i svoje digitalne planove kako bismo ih posložili na tu digitalnu platformu", zaključila je ona i dodala će odmah po stupanju na snagu zakona sve opštine dobiti digitalnu platformu na kojoj moraju u roku 30 dana da ucrtaju sve ono što je bitno za odlučivanje.

Digitalna platforma

Govoreći o fazama u primeni zakona rekla je da prva faza praktično znači da se digitalna platforma učini javno dostupnom svim našim opštinama što će biti moguće odmah po stupanju na snagu zakona.

"Jedinice lokalne samouprave imaju rok od 30 dana da unesu svoj digitalni zoning plan koji sadrži podatke potrebne za odlučivanje u Agenciji za prostorno planiranje. Znači, kada dostave i omoguće pristup svom digitalnom zoning planu u roku od 30 dana, Agencija u 15 dana proverava. Istekom roka od tih 45 dana, svi naši građani, sva zainteresovana i pravna lica mogu da podnose prijave. Prijave se podnose u roku od 60 dana sa mogućnošću da po isteku tog roka od 60 dana ostavlja se još 30 dana za eventualne primedbe, prigovore, sugestije", rekla je Sofronijević.

Realizacija do kraja godine

Dodala je da je realno očekivati da će se sa realizacijom početi do kraja godine.

Ponovila je da je prijavljivanje objekata obavezno i da zakon pruža priliku građanima da posle mnogo godina reše pravni status objekata i navela da se zakon ne naslanja na prethodne već da se po prvi put gledaju i cene geodetska i pravna pitanja.

Foto: Milena Đorđević

''Država ne preuzima ulogu investitora u smislu da ceni urbanističke i tehničke parametre koji su bili velika prepreka i za legalizaciju i za ozakonjenje, već po jednostavnoj formuli, na bazi postojećih podataka iz javnih baza donosi potvrdu koja ima snagu javne isprave i upisuje. Dakle, evidentiraj, prijavi, proveri, upiši - to je formula koja će biti korišćena za ovaj zakon'', zaključila je Sofronijević.

Na pitanje ko neće moći da legalizuje objekat, Sofronijević je objasnila da predmet novog zakona neće biti objekti koji nisu građeni na zemljištu koje je u isključivo privatnoj svojini, kao i da se vlasnicima tih objekata ostavlja rok od pet godina da sa vlasnikom zemljišta urede odnose i da onda mogu da budu predmet upisa po ovom zakonu.

Šta ne može da se legalizuje

Navela je i da objekte po ovom zakonu neće moći da se legalizuju objekti koji su građeni na planiranim i postojećim površinama javne namene ili na takvim objektima u zonama zaštite javnih dobara, zaštite prirode, zaštite kulture, pružnim pojasima, u pojasu eksproprijacije autoputa i brzih saobraćajnica, u pojasu zaštite voda i neposredne sanitarne zaštite vodoizvorišta.

Foto: Milena Đorđević

''Oni neće moći biti predmet ovog zakona, ali ni objekti koji po svojoj prirodi nisu objekti trajnog karaktera. Imamo strašan napad na naše zaštićene planine, prirodne rezervate, recimo, Golija je preplavljena tzv. mobilnim kućama. To, kao ni kontejneri neće moći da budu predmet ovog zakona'', pojasnila je Sofronijević.

Ona je ukazala da će se po zakonu naknada za troškove evidentiranja plaćati u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i da će to plaćati svi, osim onih koji su kupili stanove i za porodične stambene zgrade.

Investitor plaća legalizaciju

Prema njenim rečima, zakon predviđa da u slučaju kada je investitor stambenog objekta poznat neće plaćati vlasnici stanova, već sam investitor u visini doprinosa.

''Samo ukoliko investitor nije poznat ili nije dostupan, što je nažalost čest slučaj, naročito u velikim gradovima, u tom slučaju će kupci stanova koji imaju zaključene ugovore sa tim investitorom koji više nije dostupan, na njih se primenjuju ove fiksne naknade u rasponu od minimalno 100, a maksimalno 1.000 evra'', rekla je ministarka.

Navela je da će naknade za legalizaciju biti oslobođeni i primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece ističući važnost socijalnog aspekta i kako je i zbog čega nešto građeno.

''Svi znamo šta je sve zadesilo Srbiju u poslednjih nekoliko decenija, bilo je ratova, sankcija, inflacije i izbegličkih talasa. Ima ljudi koji su gradili da bi počeli novi život i da bi sebi obezbedili krov nad glavom, a ima naravno i onih koji su to koristili da bi se obogatili. Tu zakon pravi razliku. Prva kategorija je zaštićena, druga plaća kao da je gradila sa dozvolom, ali bez popusta koje daju opštine i gradovi, a to znači da nema rata, već jednokratno i bez popusta, a puna cena je visina doprinosa za tu zonu'', zaključila je Sofronijevićeva.

Pozvala je građane da prate kako teče usvajanje zakona i da iskoriste  pravo i prijave objekte za legalizaciju naglasivši da se takva prilika više neće ukazivati.

Opština će popuniti dokumentaciju

Sofronijevićeva je navela da će za građane koji nisu tehnički opremljeni i koji nemaju digitalna znanja, opštine biti u obavezi da popunjavaju digitalnu prijavu.

''Da svima damo mogućnost da dođu u opštinu, ponese ono što ima od dokumentacije, a opština će popuniti sve što treba. Agencija kada dobije takvu prijavu ukrstiće to sa već poznatim podacima, sa površinom i  mestom gde se objekat nalazi, tako da mislim da neće biti nekih problema u primeni'', rekla je Sofronijević.

Komentari (0)