Može li geotermalna energija da zameni ugalj: "Pod našim je nogama, sigurna za životnu sredinu i neiscrpna"

U vremenima kada dođe do energetske krize, u kojoj je Srbija trenutno, mnogi se sete geotermalne energije i kako malo radimo na tom polju. Može li ta energija da zameni ugalj?

Geotermalna energija je energija koja se nalazi pod našim nogama.

Što se dublje spuštamo u unutrašnjost Zemlje, postaje sve toplije jer je središte zemlje izuzetno vruće. Tu Zemljinu toplotu nazivamo geotermalnom energijom. Ona je zarobljena u unutrašnjosti zemlje još od njenog nastanka.

Printscreen: Newsmax Balkans

Na nekim mestima podzemna voda se ugreje Zemljinom toplotom i izbija na površinu kao para ili vruća voda.

Takođe, mogu se izbušiti duboke rupe da bi toplota mogla da izađe na površinu, pa se para ili vruća voda mogu koristiti u elektranama za dobijanje električne energije, ili u toplanama, gde se koristi za zagrevanje.

Odigraće važu ulogu u energetskoj tranziciji

Procenjuje se da su geotermalni resursi Zemlje više nego dovoljni za snabdevanje energetskih potreba čovečanstva, iako se samo veoma mali deo trenutno profitabilno eksploatiše.

Stručnjaci upućeni u ovu tematiku, pre svega Udruženje za geotermalnu energiju GEA, procenjuju da do sada nije iskorišćeno ni sedam odsto ukupnog globalnog potencijala.

Međuvladin panel o klimatskim promenama, objavio je da je potencijal geotermalne energije u rasponu od 35 Gigavata do 2 Teravata.

Geotermalna energija je ključni obnovljivi izvor energije koji pokriva značajan udeo u električnoj energiji zemljama kao što su Island, Salvador, Kenija, Filipini i Novi Zeland.

Na Islandu geotermalna energija pokriva više od 90 odsto potražnje za grejanjem. Izvesno je da će geotermalna energija odigrati važnu ulogu u energetskoj tranziciji jer su troškovi proizvodnje geotermalne energije sve niži.

Pouzdana i ekonomična

Za razliku od tradicionalnih izvora energije, geotermalna energija se ističe sa svojim prednostima.

Čista je i sigurna za životnu sredinu. Geotermalna energija je ekološki prihvatljivija od konvencionalnih izvora goriva kao što su ugalj i druga fosilna goriva. Iako postoji određeno zagađenje povezano sa geotermalnom energijom, ovo je relativno minimalno u poređenju sa fosilnim gorivima.

Praktično je neiscrpna. Svetska potrošnja energije trenutno iznosi oko 15 teravata, što je daleko od ukupne potencijalne energije dostupne iz geotermalnih izvora.

Printscreen: Newsmax Balkans

Geotermalna energija je i pouzdana. Njena eksploatacija nije ograničena meteorološkim uslovima, periodom godine ili dana (za razliku od hidro, solarnih ili vetro elektrana).

Ona je i ekonomična. Kada se geotermalna elektrana izgradi, energija je tada gotovo besplatna, uz malu sopstvenu potrošnju.

Sa njom je moguće i grejanje i hlađenje - pruža mogućnost višenamenske upotrebe što utiče na ekonomsku opravdanost eksploatacije.

Mana - lokacijska uslovljenost i oslobađanje gasova

Ipak, ovaj vid obnovljivih izvora energije ima i nekoliko mana.

Prilikom izvođenja radova oslobađaju se podzemni gasovi staklene baste, kao što su sumpor-dioksid i metan.

Najveći pojedinačni nedostatak geotermalne energije je to što je specifična za lokaciju.

Geotermalna postrojenja treba graditi na mestima gde je energija dostupna, što znači da neka područja nisu u mogućnosti da eksploatišu ovaj resurs.

Ne žive svi na Islandu. Tu su i visoki početni troškovi: bušenje dubokih geotermalnih bušotina i instalacija potrebne opreme može biti skupo. Tu je i povećana opasnost od zemljotresa, zbog promena do kojih dolazi u strukturi Zemlje kao rezultat kopanja.

Međutim, pošto je većina geotermalnih postrojenja udaljena od naseljenih centara, posledice ovih zemljotresa su relativno male.

Geotermalna energija može imati široku primenu - od proizvodnje električne energije u elektranama preko toplifikacije naselja do grejanja staklenika i plastenika, ali i u proizvodnji papira, pasterizaciji mleka, bazenima, procesu sušenja drveta, stočarstvu i drugom.

Kad je reč o primeni geotermalne energije za proizvodnju električne energije, izbor principa rada elektrane zavisi od vrste geotermalnog izvora, temperature, dubine i kvaliteta vode i vodene pare.

Srbija ima veliki potencijal, a malu primenu

Srbija ima veliki potencijal, a izuzetno malu primenu korišćenja geotermalnih resursa, posebno u delu eksploatacije geotermalnih otpadnih voda.

Procenjena snaga svih u radu obrađenih geotermalnih pojava i bušotina u Srbiji je oko 370 megavata, od čega se trenutno koristi samo oko 80 megavata.

Iako se Srbija po izvorima geotermalne energije svrstava u prve tri zemlje u Evropi, ona ovaj svoj izuzetno važan potencijal nije iskoristila za proizvodnju električne i toplotne energije.

Svojim geotermalnim potencijalom se ističu: Vojvodina, Šumadija i Zapadna Srbija i Južna i Istočna Srbija, koji u ukupnoj količini registrovanih pojava termalnih voda učestvuju sa više od 90 odsto.

Printscreen: Newsmax Balkans

U Vojvodini je moguće eksploatisati energiju toplotne snage veće od 85 MW, u regionu Beograda oko sedam megavata, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije više od 80 megavata, kao i u regionu Istočne i Južne Srbije.

U regionu Kosova i Metohije moguće je eksploatisati energiju toplotne snage oko osam megavata.

Količina geotermalne toplote u Srbiji u svakoj sekundi iznosi više od 100 mW/m2, naspram evropskog potencijala od 60 mW/m2.

Stručnjaci navode da je ukupna količina toplote geotermalnih resursa u Srbiji oko dva puta veća od toplote koja bi se generisala iz domaćih rezervi uglja.

Geotermalna elektrana non-stop proizvodi električnu i toplotnu energiju

Razvojni program Ujedinjenih nacija u Srbiji je pre tačno godinu dana objavio Izveštaj o geotermalnoj raspoloživosti lokacija u Srbiji sa aspekta iskorišćenja geotermalnih otpadno-ispusnih voda u energetske svrhe.

U njemu je, između ostalog, objavljena uporedna analiza izgradnje i instalacije geotermalnog sistema snage jedan megavat za proizvodnju električne i toplotne energije u odnosu na izgradnju jedan megavat solarne elektrane za proizvodnju električne energije kao i jedan megavat električne energije proizvedene izgradnjom vetrogeneratora.

Povraćaj investicije u geotermoenerganu bi bio nakon 8,15 godina, u solarnu elektranu 8,57 godina i u vetrogenerator nakon 6,28 godina.

Geotermalna elektrana, non-stop proizvodi električnu i toplotnu energiju, za razliku od solarne elektrane i vetrogeneratora, koji proizvode samo električnu energiju i zavise od sunca i vetra.
 

Komentari (0)