Strane maline se prodaju pod etiketom srpskog porekla: Da li je profit pojedinaca važniji od nacionalnog brenda

Mešanje domaće i uvozne maline obara cenu našim poljoprivrednicima i preti da nas trajno izbriše sa liste lidera u proizvodnji ovog voća.

Mileta Pilčević, predsednikom Udruženja malinara "Vilamet" u Arilju kaže za Newsmax Balkans da su proizvođači malina prethodnih godina bili destimulisani zbog niske cene plodova, koja nije pokrivala troškove proizvodnje, pa su ulaganja u proizvodnju bila ograničena.

"Prošle godine smo konačno došli do bolje cene, ali suša je bila ogromna, rod je desetkovan i naši prinosi su znatno smanjeni", istakao je Pilčević.

Uvoz malina iz različitih zemalja

Kako je naveo, u javnosti se govori o uvozu malina iz različitih zemalja, poput Poljske, Ukrajine, Belorusije i Kirgistana.

Prema njegovim rečima, kvalitet tih malina ne može se meriti sa domaćim, posebno sa sortom vilamet, kako po kvalitetu, tako i po načinu berbe i prerade.

Kako je rekao, te strane maline dolaze u Srbiju, gde se prepakuju i potom na tržište plasiraju kao da su srpskog porekla, iako to, kako tvrdi, nisu.

Kako pronaći rešenje

Naglasio je da su odlučili da se aktivno zalažu za očuvanje kvaliteta i reputacije domaćih malina.

"Mi iz udruženja smo rešili da se založimo da ne uništimo naš brend, da tražimo i od ministarstva i državnih ustanova, da ne unište i sami sebe. Kad unište našu proizvodn, uništiće sami sebe", obrazložio je Pilčević.

Printscreen: Newsmax BalkansMileta Pilčević

Dodao je da udruženje želi da zaštiti srpski brend, tražeći od države da smanji uvoz i da uvozne maline budu jasno označene zemljom porekla, kako bi se očuvao kvalitet i ugled domaće proizvodnje.

Šta država treba da uradi

Pilčević je rekao da država ima svoje institucije koje bi trebalo da regulišu uvoz i prepakivanje malina i da podrže zaštitu domaćeg brenda.

Naš sagovornik ističe da problem nije u samom uvozu, već u tome što se uvozne maline često prepakuju i etiketiraju kao srpske, iako nisu istog kvaliteta.

Kako je naglasio, uvozne maline imaju svoje osobine, beru se ručno i ne mogu se mešati sa domaćim niti označavati kao srpske.

"Nije problem što dolazi, ali ne možemo etiketirati uvoznu malinu kao našu srpsku", zaključio je poljoprivrednik.

Pad proizvodnje 

Aleksandar Leposavić, predstavnik Srbije u Svetskoj organizaciji proizvođača maline rekao je za Newsmax Balkans da Srbija već duže vreme beleži veliki pad proizvodnje, što ozbiljno utiče na izvoznike i proizvođače. 

"Srbija već duže vreme beleži značajan pad proizvodnje, domaći izvoznici, odnosno kupci, kupuju maline na različitim tržištima.Takva malina ne odgovara po kvalitetnim karakteristika", objasnio je Leposavić.

On je istakao i da poslednjih godina kupci često imaju primedbe zbog prisustva nedozvoljenih materija, posebno teških metala, što narušava reputaciju srpskih malina koje su ranije bile svetski standard.

Posebno je naglasio 2025. godinu, kada je zabeležen najveći pad izvoza malina iz Srbije, sa najmanjom izvezenom količinom ikada, dok su u istom periodu uvežene velike količine malina iz drugih zemalja.

Komentari (2)

Милица

Браво за текст. То је суштина проблема. Нису малинари против слободног тржишта и конкуренције, већ против обарања квалитета увозном малином која се продаје као наша.

pre 3 meseca

2 0 Odgovori

Mile

U zemlji gde od 16 vina 13 nisu vina, od 24 meda 20 to nisu, ako se neko seca tok snimka, ne vidim zasto bi ova vest bila cudna. Neka nas bog cuva, sta jedemo...

pre 3 meseca

1 0 Odgovori