(VIDEO) EU uputila seriju upozorenja na račun kvaliteta hrane iz Srbije: Ko kontroliše namirnice koje jedemo i izvozimo

Belgija je u srpskom voću otkrila teške metale, Italija bakteriju listeriju u dimljenom lososu, Nemačka hepatitis A u zamrznutom voću, a Luksemburg aflatoksin u sojinom brašnu.

Sistem brzog uzbunjivanja RASFF - redovno izveštava o nepravilnostima koje se detektuju u namirnicama poreklom iz Srbije. To otvara ključno pitanje: ko u Srbiji kontroliše kvalitet hrane?

Prema Jajiću, odgovornost je raspodeljena na više nivoa - proizvođače, inspekcije, akreditovane laboratorije i državu.

"Onaj ko stavlja hranu u promet snosi najveću odgovornost. Njegova je obaveza da poštuje zakone i pravilnike. Inspekcije su te koje proveravaju ispunjenost tih propisa, ali je sistem kompleksan, a ljudskih resursa nedovoljno", naveo je naš sagovornik.

Na pitanje zbog čega država ne obavezuje proizvođače da poštuju bezbednosne protokole, Jajić odgovara da zakonski okvir postoji i da je usklađen sa regulativama Evropske unije. Problem je, kako kaže, u njegovoj primeni.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Zakon o bezbednosti hrane nije sporan. Postoje i pravilnici. Problem je u tome što neki proizvođači ne poštuju procedure, ne rade analize, ili ih ne rade u ovlašćenim laboratorijama. Tu dolazi do problema, i tu bi uloga inspekcija morala biti znatno snažnija", dodao je profesor.

Aflatoksin se javlja kada je godina sušna

Govoreći o nedavnom otkrivanju aflatoksina u srpskom izvozu, profesor ističe da je reč o specifičnoj situaciji.

"Aflatoksin je prirodan kontaminant koji se javlja u uslovima ekstremne suše. Žetva 2024. godine je bila katastrofalna. U takvim godinama gotovo je nemoguće izbeći pojavu ovog toksina u kukuruzu ili soji. Evropska unija toga jeste svesna, ali njihovi standardi ostaju strogi", pojašnjava Jajić.

Naš sagovornik naglašava da proizvođači moraju redovno da testiraju robu u ovlašćenim laboratorijama.

"Ako ne kontrolišu aflatoksin, rizikuju ne samo zabranu izvoza, već i da budu stavljeni na posebnu listu posmatranja, što znači da im svaki sledeći pokušaj izvoza biva pod posebnim nadzorom", upozorava on.

Dva tipa uzbune

Evropski sistem RASFF, koji obaveštava članice o opasnim proizvodima, ima dva tipa uzbuna - kada se roba zaustavi na granici EU i kada je već ušla u sistem distribucije.

Iako Srbija ima zakonski predviđen RASFF mehanizam, on u praksi, kako ocenjuje Jajić, ne funkcioniše dovoljno efikasno.

"Kada oni nešto otkriju, ne dižu paniku. Obaveste institucije u zemlji porekla - kod nas ministarstvo, inspekciju i proizvođača. Kod nas bi taj sistem morao biti osnažen. Nemačka, Italija i druge zemlje imaju jake kontakt tačke u okviru tog sistema. Mi to još nemamo", dodaje.

Foto: Envato

Profesor insistira da ne govori u odbranu proizvođača, već iz pozicije struke.

"U godinama kakva je bila 2024, gotovo je neizbežno da aflatoksin uđe u lanac ishrane. Zato je od ključne važnosti da proizvođači znaju koje su granice bezbednosti, i da - ako je kontaminacija utvrđena - takva sirovina ne ide u ljudsku ishranu, već se koristi u stočnoj, i to u ograničenim količinama", naveo je naš sagovornik.

Zakon o bezbednosti hrane

Jajić je ocenio da postoji još jedan problem - transparentnost. Informacije o kontaminiranim pošiljkama najčešće dolaze iz EU sistema, a ne iz domaćih institucija. 

"Javnost u Srbiji najčešće saznaje da je nešto vraćeno iz inostranstva preko evropskih baza podataka. Kod nas se o tome malo govori", ukazao je naš sagovornik.

Foto: Envato

Kao pozitivan primer navodi da će se uskoro menjati Zakon o bezbednosti hrane, ali dodaje da ni to neće imati efekta ukoliko se ne ojača inspekcijski nadzor i ne poveća svest proizvođača.

"Neophodno je da proizvođači shvate da za svaki proizvod koji izvoze moraju da imaju sertifikat iz ovlašćene laboratorije. Bez toga rizikuju ne samo robu, već i svoj poslovni opstanak", zaključio je profesor. 

Gostovanje Igora Jajića pogledajte u videu: 

Komentari (0)