Kako Srbija traži stabilan izvor struje i zašto se intenzivno traga za rešenjima

Sve više se razmatra uvođenje nuklearne energije, ali i izgradnja gasne elektrane kako bi se postigla stabilnost snabdevanja.

Energetska bezbednost postala je ključna tema, a možemo reći da je Srbija posebno ranjiva u ovom smislu, ali postoje i rešenja.

Za proizvodnju električne energije Srbija se u velikoj meri oslanja na fosilna goriva. Većina naše električne energije dolazi iz uglja - čak 61 odsto, dok gas učestvuje sa oko pet odsto.

Izvori energije sa niskim sadržajem ugljenika su u 2025. godini, prema podacima Low Carbon Power, činili oko 29 odsto električne energije, pri čemu, hidroenergija ima glavni doprinos. Ovo pokazuje da energetski miks nije dovoljno raznovrstan.

Kada govorimo o diverzifikaciji energetskih izvora, to ne podrazumeva samo pronalaženje novih dobavljača na primer nafte i gasa, već i smanjenje fosilnih goriva. Srbija je u ovu godinu ušla sa instalisanih više od 3.600 megavata zelene energije.

Printscreen: Newsmax Balkans

Najviše kapaciteta dolazi od hidroelektrana - preko 2.500 MW, dok vetar i solar čine manji, ali rastući deo. Biomasa i biogas su simbolični udeo, što pokazuje da postoji prostor za širenje obnovljivih izvora i za diverzifikaciju.

Izgradnja gasne elektrane planira se za tri godine 

U potrazi za stabilnim izvorima i zamene za termoelektrane, Srbija pokazuje interesovanje za izgradnju gasne elektrane sa Azerbejdžanom.

Prema najavama zvaničnika, gasna elektrana mogla bi da proizvede oko šest odsto ukupne energije i bude stabilan bazni izvor. Ne zavisi od vremenskih uslova i može da balansira mrežu.

Gas bi dolazio iz Azerbejdžana, što doprinosi diverzifikaciji pravaca snabdevanja, a proizvodnja bi bila približno kao kod termoelektrane Kostolac Blok 3. Izgradnja ove gasne elektrane, planirana je do 2029. godine. 

Diverzifikacija ključ za energetsku bezbednost 

Za Srbiju energetska diverzifikacija praktično nije opcija, već prioritet s kojim se mora pozabaviti što pre.

Za ovaj put su potrebna značajna finansijska sredstva, tako da se Srbija treba, pa i mora, osloniti na međunarodnu finansijsku i svaku drugu pomoć u energetskoj tranziciji. Ugalj je jeftin i stabilan, ali ima najveće emisije, dok se ide ka gašenju termoelektrana.

Gas je fleksibilan, sa upola manjim emisijama ugljen-dioksida i služi kao tranziciono rešenje. Hidroelektrane predstavljaju čisto rešenje, ali zavise od vode. Solar i vetar su obnovljivi i brzo rastu, međutim, nisu stalni.

Printscreen: Newsmax Balkans

Nuklearna energija je veoma stabilna i čista, ali skupa. Neka od rešenja u ovom kontekstu jesu kupovina udela u nuklearki u regionu ili izgradnja malih modularnih reaktora, što zahteva vreme, novac i dobre odnose sa partnerskim zemljama.

Diverzifikacija je ključ za energetsku bezbednost. Kombinovanjem različitih izvora smanjujemo zavisnost od jednog tipa energenata i pripremamo mrežu za budućnost.

Samo širenjem puteva snabdevanja i partnerstava, kako u fosilnim gorivima tako i u obnovljivim izvorima, može se smanjiti izloženost pritiscima i zaštititi od energetskih šokova.

Naši građani bi rekli da je nafta najskuplja srpska reč, ali moglo bi se reći da je diverzifikacija skuplja, a i teža za izgovor. 

Komentari (0)