Inflacija do kraja godine četiri odsto: Šta nas čeka nakon ukidanja ograničenja marži?

Povrće smo u decembru plaćali skoro 14 odsto manje nego u septembru, ali smo iz kućnog budžeta više izdvajali za utrošenu struju. Projektovana inflacija za 2026. godinu je relativno visoka i trebalo bi da bude manja, ocenjuje ekonomista Aleksandar Stevanović.

Do kraja godine suočićemo se sa inflacijom za 0,2 odsto većom u odnosu na prethodnu.

"Možemo očekivati da će Narodna banka, popustiti dizgine, da bi podstakla kreditnu aktivnost i svojom politikom da podstakne rast BDP u Srbiji. Ništa drugo ne može dovesti do inflacije od četiri odsto koja je relativno visoka za normalne godine, nije previsoka, ali mislim da bi cilj jedne ozbiljne zvučne politike trebalo da bude znatno niža inflacija, ispod dva odsto", naveo je naš sagovornik.

Printscreen: Newsmax BalkansAleksandar Stefanović

BDP će ove godine imati rast od 3,5 odsto. Očekuje se da povećanje zarada i penzija doprineti povećanju potrošnje. Povećaće se i investicije zbog infrastrukturnih projekata planiranih programom EXPO 2027, ali će se povećati i uvoz.

Uredba o ograničenju trgovačkih marži važi do kraja meseca i to će uticati na rast inflacije, navedeno je u izveštaju Narodne banke Srbije.

Gavrilović: Verovatno će se cene vratiti na staro

Da su se cene već vratile na stare, više, ocenjuje Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".

"Sa poslednjom izmenom uredbe ukinut je limit proizvođačkih marži, tako da su po tom osnovu proizvođači dobili osnovu da povećaju svoje marže. To se kasnije prenelo i na krajnje cene, cene koje plaćaju potrošači. Sigurno da će sa istekom Uredbe i prodavci iskoristiti priliku i verovatno te marže vratiti na staro", pojasnio je sagovornik Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax BalkansDejan Gavrilović

Nezadovoljan je bio deo trgovaca uredbom koja je ograničavala marže na 20 odsto. 

Ono što se očekuje je zakonsko rešenje kojim bi se regulisao odnos proizvođača i prodavca. Ako zakon predvidi smanjenje troškova u lancu snabdevanja prodavaca robom od proizvođača, moguće je očekivati da roba na policama u marketima bude niža, ali će to zavisiti od samih prodavaca.

Gavrilović je uveren da novi propis koji će da ograniči marže neće biti donet, ali u pripremi je novi Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama koji bi trebalo da utiče na odnos proizvođača i prodavca.

"Dakle, tu nema više onih vanfaktornih davanja kojima su prodavci opterećivali proizvođače i dobavljače, pa su oni morali da povećavaju svoje cene. Ako bi taj zakon mogao da to suzbije, za očekivanje je da cene odu malo na dole, ali je pitanje da li bi se to prenelo na krajnje potrošače ili bi krajni prodavci tu razliku zadržali za sebe", obrazložio je naš sagovornik. 

Stevanović: Nedostaje nam zdrava konkurencija 

Prestanak važenja uredbe o ograničenju trgovačkih marži neće imati veći uticaj na inflaciju, ocenjuje Stevanović. Ono što nam nedostaje je zdrava konkurencija.

Stoga, ekonomista Stevanović smatra da je dobro što je uredba ukinuta. 

"Loše je što nismo doveli nove igrače u Srbiju. Ukidanje da, možda i može blago podstaći inflaciju, novi zakon može to da potre, i u suštini taj pritisak na inflaciju će se meriti pre u promilima, a nikako u procentima", istakao je on. 

Printscreen: Newsmax Balkans

Pretpostavka Narodne banke Srbije je da će naredna poljoprivredna sezona biti bolja od prethodne. U 2027. godini očekuje se dodatni rast tražnje zbog održavanja izložbe EXPO tako da će i inflacija biti manja od ovogodišnje i trebalo bi da iznosi 3,8 odsto.

Ako zanemarimo brojke, najosetljiviji detektor inflacije svakako je suma novca u onoj posebnoj pregradi u novčaniku rezervisanoj za višak para između dve plate.

Što je višak veći, ukoliko ga uopšte ima, inflacija bi trebalo da je manja, i obrnuto. 

Komentari (0)