(VIDEO) Analitičar o kontroli hrane u Srbiji: Neretko ne znamo šta jedemo dok ne čujemo iz inostranstva
U brojnim slučajevima nismo znali šta jedemo dok informaciju o tome nismo dobili iz inostranstva, rekao je Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva povodom vraćanja srpskog kukuruznog brašna iz Švajcarske zbog petostruko većeg nivoa aflatoksina.
Švajcarska je 8. novembra vratila kukuruzno brašno iz Srbije.
"Naravno da je to alarm i obaveza za nadležne inspekcije da prema Zakonu o bezbednosti hrane ispitaju o čemu se radi. Mi ovde imamo međunarodnu potvrdu od Švajcarske, koja je utvdila pet puta veći nivo aflatoksina i zabranila kukuruzno brašno iz Srbije i samim tim naše inspekcije su morale da preuzmu određene korake", rekao je Gavrilović za centralnu informativnu emisiju "Presek" Newsmax Balkans televizije.
On je podsetio da je u junu ove godine takođe Švajcarska u belom i žutom brašnu iz Srbije utvrdila veći nivo mikotoksina, a javnost je ostala uskraćena za odgovor da li je kod nas povučeno to brašno.
Međutim, kako je naveo u Švajcarskoj su dozvoljena dva mikrograma, a u SAD deset, pa bi nivo koji je otkriven u brašnu iz Srbije u Americi bio dozvoljen.
Upitan kakve su procedure kad se objavi vest o povlačenju nekog srpskog proizvoda u inostranstvu, Gavrilović je pojasnio da bi ministarstva poljoprivrede i zdravlja trebala da reaguju.
"Uradi se službena kontrola i ako se utvrdi istinitost navoda povlači se proizvod i obaveštava javnost. Imali smo primer da proizvođač sam to uradi", rekao je on i dodao da za poslednji slučaj još nemamo reakciju nadležnih organa.
Poljoprivrednik iz Banata Vukašin Baćina izjavio je za Newsmax Balkans da im je iz Ministarstva poljoprivrede rečeno da, iako je bilo najavljeno, od decembra neće biti spuštanja granice aflatoksina sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu mleka, što je nivo koji važi u Evropskoj uniji.
Ministarstvo poljoprivrede demantovalo je navode da Srbija "uvozi ogromne količine mesa neproverenog kvaliteta", koje se prodaje kao domaće u maloprodajnim objektima širom zemlje.
Na pitanje šta građanin kao potrošač može da uradi u situaciji ako posumnja da hrana koju je kupio nije bezbedna, gavrilović je rekao da bi morao da odnese u neku od referentnih laboratorija na ispitivanje, jer on neispravnost tog tipa o ukusu ili mirusu ne može da primeti.
"Setimo se afere o nivou aflatoksina u mleku iz 2013. godine. U brojnim slučajevima nismo znali šta jedemo dok informaciju o tome nismo dobili iz inostranstva. Tek kad pređe granicu ili ulazi u Evropsku uniju kroz kontrole i mi saznamo šta jedemo. Voće, povrće, čips, paprika, sve su to bili slučajevi o kojima smo čitali", istakao je on i naglasio da i poslednji slučaj potvrđuje da Srbija nije rešila problem aflatokisna u mleku.
Nisu rešenje administrativne mere
Kako je pojasnio, to se ne rešava administrativnim merama kao što je to urađeno 2013. kad je povećan prag aflatoksina u mleku, pa onda smanjen.
"Na pritisak proizvođaca mleka ove godine od 1. decembra treba da uvedemo smanjenje aflatoksina u skladu sa evropskim normama. Proizvođači vrše pritisk jer je nivo aflatokisna veći što su veće vrućine, prvo u kukuruzu, pa u mleku jer se krave hrane tim kukuruzom", kazao je Gavrilović.
On je izrazio sigurnost da ne treba očekivati konkretnije mere, već da će se u Srbiji situacija rešavati od slučaja do slučaja.
Biti ili ne biti, pitanje je sad. Januarski ispitni rok je odložen na većini fakulteta u Srbiji, a šta će biti sa početkom drugog polugodišta u srednjim i osnovnim školama? Vlada kaže - u ponedeljak su svi u klupama, a šta kažu prosvetari, roditelji i maturanti?
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu preuzelo je na nadležnost slučaj protiv M. P. (37), vozača automobila koji je u Ruzveltovoj ulici tokom blokade saobraćaja udario i nosio devojku S. P. (20) na krovu vozila nekoliko metara, nakon čega je ona pala na asfalt, a on pobegao sa mesta incidenta.
Mišljenja prosvetnih sindikata su podeljena, jedni smatraju da je generalni štrajk protivzakonit i da prosvetni radnici nemaju pravo na to, te da je dogovorom sve rešeno, dok deo sindikalnog članstva štrajk vidi kao legitiman i dogovor sa Vladom ne priznaje.
Na sednici Vlade Srbije usvojen je predlog zakona o podršci mladima za kupovinu prve nekretnine, koji je od izuzetne važnosti za budućnost naših mladih i koji će odmah biti poslat u skupštinsku proceduru, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Kako da ostanemo interesantni stranim investitorima i da li će dinar izdržati potrese na tržištu? Hoće li sankcije kompaniji NIS uticati na celokupnu srpsku ekonomiju i šta država planira da održi privredni rast? Odgovore tražimo od ekonomiste Nebojše Savića, profesora FEFA fakulteta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su započeti razgovori sa američkom Kancelarijom za kontrolu strane imovine, da će biti nastavljeni u četvrtak i poručio da Srbija neće učestvovati u otimanju ruske imovine i nacionalizovati Naftnu industriju Srbije, iako ima pravo da to uradi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaće brojne konsultacije i sastanke o funkcionisanju NIS nakon što su SAD uvele sankcije toj kompaniji i dobro je da se razgovara i sa američkom i ruskom stranom, rekao je za Newsmax Balkans urednik spoljne politike u nedeljniku NIN Nenad Zafirović.
Beogradska berza donela je Odluku o privremenoj obustavi trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije na prajm listingu (Prime Listing - NIS a.d, Novi Sad - NIS).
Ruska Federacija je u stalnom kontaktu sa Srbijom i zatražila je hitne konsultacije u vezi sa situacijom nakon američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, kojima se traži povlačenje ruskog kapitala iz NIS, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović predsedavala je u Vladi Srbije prvim sastankom Radne grupe za praćenje aktivnosti Ministarstva finansija SAD, Kancelarije za kontrolu strane imovine, u vezi sa potencijalnnim uvođenjem sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Komentari (0)