Rat na Bliskom istoku podigao cenu nafte, skočila i cene gasa u Evropi

Na tržištu je zavladao strah da bi zatvaranje Ormuskog moreuza između Irana i Omana moglo da izazove velike globalne poremećaje u isporukama energenata.

Naftni kartel OPEK plus se u nedelju složio da poveća proizvodnju za 206.000 barela dnevno u aprilu, okončavajući tromesečnu pauzu, ali znatno ispod 411.000–548.000 barela dnevno koji su ranije razmatrani.

Evropski indeksi pali sa rekordnih nivoa

Evropski indeksi su zbog krize sa Bliskog istoka pale sa rekordnih nivoa koji su registrovani prošle nedelje.

Indeks Frankfurtske berze DAX je u 10 sati pao za 2,32 odsto na 24.729,24 poena, francuski CAC 40 za 1,92 odsto na 8.413,92 poena, britanski FTSE 100 za 1,02 odsto na 10.799,84 poena, dok je moskovski MOEX porastao za 1,74 odsto na 2.847,19 poena.

Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je na zatvaranju berzi u petak pala za 1,05 odsto na 48.977,92 poena, S&P 500 za 0,43 odsto na 6.878,88 poena, a vrednost indeksa Nasdaq za 0,92 odsto na 22.668,21 poen.

Foto: Tanjug/AP/Achmad Ibrahim Cena sirove nafte porasla za 9,17 odsto na 73,137 dolara

Evropski fjučersi gasa za april su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 38,050 evra za megavat-sat.

Prema aktuelnim podacima, cena sirove nafte je porasla za 9,17 odsto na 73,137 dolara, a cena nafte Brent za 9,81 odsto na 79,872 dolara.

Cena zlata je porasla na 5.412,64 dolara za trojsku uncu, a cena pšenice na 5,9332 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Forex iznosi 1,17012 dolara, što je za 0,93 odsto manje nego na početku trgovine.

Cene gasa u Evropi skočile za 28 odsto 

Takođe, Bloomberg izveštava da su cene prirodnog gasa u Evropi naglo porasle, pri čemu su referentni fjučersi skočili i do 28 odsto nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

To je izazvalo strah od ozbiljnog poremećaja globalnog snabdevanja energentima.

Printscreen: Newsmax Balkans

Tankeri su tokom vikenda uglavnom prestali da prolaze kroz ključni moreuz između Irana i Omana kojim se transportuje oko petina svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).

Situacija predstavlja najveći potencijalni rizik za tržište gasa od početka rata u Ukrajini 2022. godine, koji je već izazvao velike promene u globalnim energetskim tokovima.

Najveći deo LNG iz Persijskog zaliva ide ka Aziji, ali svaki poremećaj povećava konkurenciju za alternativne izvore, što automatski podiže cene i u Evropi.

Komentari (0)