Da li svetu preti glad zbog rata sa Iranom: Poljoprivrednici se pripremaju na nestašice resursa

Svet je očekivano fokusiran na tankere sa naftom i tečnim prirodnim gasom (LNG) koji zbog rata u Iranu ne saobraćaju u Ormuskom moreuzu. Taj uski prolaz između Irana i Omana zaslužan je za oko petinu globalnog izvoza sirove nafte i LNG iz Zaliva u ostatak sveta.

Međutim, još je osetljiviji teret đubrivo koje pomaže da se nahrani svet, kao i uvoz hrane od kojeg zavise zalivske države poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Kuvajta, Omana, Bahreina i Saudijske Arabije.

Zemlje Zaliva čine 20 odsto globalne trgovine ključnim đubrivima poput amonijaka, fosfata i sumpora, pokazuju podaci kompanije Signal Group, prenosi DW.

Gotovo polovina svetske trgovine ureom, najčešće korišćenim azotnim đubrivom, dolazi upravo iz regiona Zaliva, pri čemu samo Katar obezbeđuje desetinu globalne snabdevenosti, prema navodima agencije Bloomberg Intelligence.

Foto: Tanjug/AP/UK Ministry of Defence

Kada je QatarEnergy prošle nedelje zaustavio proizvodnju nakon iranskih napada na Ras Lafan, najveće svetsko čvorište LNG-a i đubriva, stotine hiljada tona ključnih hranljivih sastojaka i prekursora za đubriva odjednom su bile blokirane.

Prateći efekti rata sa Iranom predstavljaju treći veliki rizik za globalnu bezbednost hrane u poslednjih šest godina, nakon pandemije kovida 19 i zaplene poljoprivrednog zemljišta i luka koje su korišćene za izvoz ukrajinskog žita od strane Moskve na početku rata u Ukrajini 2022.

Od početka ovog poslednjeg sukoba, cene đubriva porasle su za 10 do 30 odsto, iako su i dalje oko 40 procenata niže nego u nedeljama nakon što su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu.

Nestašice đubriva mogle bi da utiču na prinose

Prema UNCTAD, oko 1,33 miliona tona đubriva izvozi se kroz Ormuski moreuz svakog meseca. To znači da bi tridesetodnevna blokada moreuza mogla izazvati nestašice i rizike za prinose kultura zavisnih od azota, poput kukuruza, pšenice i pirinča.

"Više cene uticaće na izbor useva. Poljoprivrednici bi mogli da odaberu kulture koje zahtevaju manje đubriva", kaže za DW Džozef Glauber iz vašingtonskog Instituta za međunarodno istraživanje prehrambene politike (IFPRI).

Foto: Tanjug/AP/Matias Delacroix

On dodaje da bi poljoprivrednici, posebno u siromašnijim zemljama, mogli jednostavno da smanje ukupnu upotrebu đubriva, što bi naštetilo prinosima.

Uprkos tvrdnji američkog predsednika Donalda Trampa da je rat "gotovo završen", Velika Britanija u sredu je objavila da je Iran pucao na tri broda u moreuzu, što pokazuje da Teheran i dalje želi da drži taj prolaz (gotovo) zatvorenim.

Što Ormuski moreuz duže ostane zatvoren za komercijalnu plovidbu, to će se više globalni lanci snabdevanja đubrivima poremetiti, upozoravaju analitičari.

Holandska banka ING navela je da bi dugotrajan prekid "značajno smanjio dostupnost đubriva" u regionima koji najviše zavise od uvoza, poput Brazila, Indije, Južne Azije i delova EU.

Drugi veliki proizvođači đubriva, Rusija, Kina, SAD i Maroko, imaju ograničene kapacitete za brzu nadoknadu manjka. Kina je uvela ograničenja na izvoz fosfatnih i azotnih đubriva, ali bi sada mogla biti pod pritiskom da ih ublaži.

"Azot može da se proizvodi gde god postoji prirodni gas ili ugalj", ukazuje Glauber, navodeći da visoka cena prirodnog gasa pravi problem, jer bi povećanje proizvodnje bilo neekonomično“.

Rastuće cene nafte utiču na cenu hrane

Osim đubriva, nafta direktno oblikuje troškove hrane, ona pokreće poljoprivredne mašine, kamione, preradu i hlađenje. Svaka faza proizvodnje hrane sada je izložena rastu cena energije.

Dok Brent opet skače na preko 100 dolara, efekat se oseća i na benzinskim pumpama. Na američkoj zapadnoj obali dizel je skočio na 4,69 dolara po galonu, dok u Nemačkoj prelazi 2,10 evra po litru.

Foto: AP/Fernando Llano

Azijske ekonomije, Kina, Japan i Južna Koreja, takođe beleže snažne skokove cena goriva. Indija je zamrzla cene dizela i benzina, štiteći potrošače i komercijalni transportni sektor.

Šefica MMF Kristalina Georgijeva upozorila je u intervjuu za Blumberg da bi rast cena energije od 10 procenata tokom iduće godine povećao globalnu inflaciju za 0,4 odsto i smanjio globalni rast za 0,2 odsto.

"Energija posredno čini oko 50 odsto troška hrane", kaže Glauber.

On dodaje da nakon što su zemlje 2023/24. iskusile visoku inflaciju hrane, cene nisu pale, samo je stopa rasta usporila.

Najsiromašnije i najzavisnije zemlje pretrpeće najveći udar

Ljudski "trošak" rata tako će najviše podneti najsiromašnije i uvozu najizloženije države.

Indija je posebno izložena, jer uvozi do dve trećine azotnih đubriva iz Zaliva. Nestašice bi ugrozile monsunsku sezonu sadnje i povećale troškove za osnovne useve kojima se hrani 1,45 milijardi ljudi.

Brazil, jedan od najvećih svetskih izvoznika hrane, zavisi od uvoza iz Zaliva za oko 40 odsto svojih potreba za azotom. Bilo kakav trajniji prekid ugrozio bi prinose soje i kukuruza.

Foto: Envato

Subsaharska Afrika suočava se s najvećim rizikom. Mnoge zemlje već koriste premalo đubriva za dobre prinose, pa bi i mali porast cena mogao da prisili poljoprivrednike da dodatno smanje upotrebu, što bi podstaklo rast gladi.

U Iranu je, prema navodima Blumberga, inflacija bila iznad 40 odsto i pre početka aktuelnog sukoba, a poremećaji u uvozu, energiji i logistici dodatno će podići cene hrane, što teško pogađa milione ljudi.

Zalivske države, koje uvoze 80 do 90 odsto hrane, takođe su izuzetno zavisne od Ormuskog moreuza. Dugotrajnija blokada mogla bi da isprazni strateške rezerve u roku od nekoliko meseci, primoravajući ih na racionalizaciju ili pronalaženje alternativnih (skupljih) distributivnih pravaca.

Komentari (0)