Između rasta cena nafte i pregovora o NIS: "Energetska kriza kakva u novijoj istoriji nije viđena"

Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Emiratima i razgovor sa šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom tesno je povezana sa energetskom bezbednošću i rešavanjem statusa Naftne industrije Srbije, ocenjuje urednica magazina "Biznis" Radojka Nikolić.

Ona dodaje da je fokus i na sporazumu o preuzimanju udela u NIS od strane mađarskog MOL, pri čemu Srbija teži povećanju svog vlasničkog udela za pet odsto. 

"U okviru tog sporazuma tražena je i jedna forma uključivanja arapske kompanije ADNOK iz Emirata. Iako forma uključivanja nije do kraja jasna, rečeno je da bi ADNOK imao stratešku ulogu, dok bi većinski partner ostao MOL", objasnila je Nikolić za Newsmax Balkans. 

Foto: Milena ĐorđevićRadojka Nikolić

Ističe da ADNOK, kao kompanija koja raspolaže ogromnim resursima, predstavlja moćnog partnera čija je podrška dragocena i za MOL i za Srbiju kao manjinskog vlasnika.

Uloga američkog OFAK i ruski faktor

Ključni momenat u ovom procesu je odobrenje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK). Nikolić veruje da će odgovor biti pozitivan, s obzirom na to da je ranije odobrena licenca za transport nafte koja omogućava rad NIS do 17. aprila.

"Da OFAK nema uveravanja da je postupak u skladu sa postavljenim ciljevima, ne bismo dobili ni tu prethodnu licencu. Ipak, ovo su ogromne operacije koje uključuju velike kompanije i proceduru koja se ne može završiti za nekoliko meseci", naglasila je sagovornica emisije Otvori oči, dodajući da su ruski vlasnici značajni pregovarači, posebno u pogledu cene koju traže za svoj udeo.

Globalni potres i razaranje infrastrukture

Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Nikolić je upozorila da se svet suočava sa krizom koja prevazilazi prethodne naftne šokove i period pandemije.

Cena nafte je za godinu dana porasla za 50 odsto, uz oscilacije koje je nemoguće predvideti.

"Dogodile su se stvari koje do sada nismo imali, blokirani su putevi nafte do luka, a istovremeno se bombarduju i uništavaju energetska postrojenja, od rezervoara do najvećih skladišta gasa, kao što je to bio slučaj u Iranu. Takve razmere razaranja do sada nisu viđene i to je neuporedivo sa diverzijama poput onih na Severnom toku", navela je naša sagovornica.

Domaće mere: Akcize i pritisak na budžet

Srbija na krizu reaguje slično kao i druge zemlje u regionu korišćenjem državnih rezervi, ograničavanjem izvoza i smanjenjem sopstvenih prihoda kroz niže akcize, podseća sagovornica.

Predsednik Srbije najavio je kumulativno smanjenje akciza od 61 odsto kako bi se cene na pumpama zadržale pod kontrolom.

Foto: Milena Đorđević

Ipak, Nikolić upozorava da će se ovakvi potezi neminovno osetiti u državnoj kasi.

"PDV i akcize čine skoro 60 odsto budžeta Srbije. Naša država se godinama opredeljivala za visoke akcize na gorivo kao najizdašniji prihod. Gubitak prihoda po ovom osnovu na godišnjem nivou mogao bi preći milijardu evra ukoliko bi ovakva situacija potrajala do kraja godine", istakla je ona, napominjući da su potrošači u Srbiji ranije plaćali najviše cene goriva u regionu.

Uprkos pesimističnim scenarijima, ona ne veruje da će kriza trajati do kraja godine, prvenstveno zbog interesa velikih sila da se situacija stabilizuje.

Ipak, posledice će ostati dugoročne zbog uništenih postrojenja čija će sanacija biti novi globalni izazov. 

Celo gostovanje Radojke Nikolić pogledajte u videu:

Komentari (0)