(VIDEO) "Dijaliza na nedeljnom nivou košta 900 evra": Oko 700.000 ljudi u Srbiji ima neki problem sa bubrezima

Ljudima sa hroničnom bubrežnom bolešću ovi organi sve slabije rade, ali često ne primećuju nikakve simptome.

"Stariji od 40 godina trebalo bi bar jednom godišnje rutinski da odrede biohemijske analize ili jedan sediment urina i ukoliko postoje tragovi crvenih krvnih zrnaca ili tragovi belančevina, može ukazivati na proteinuriju sada određenog ranga, koja može da ukaže na činjenicu da takođe postoji određeni stepen bubrežnog oštećenja", rekao je za Newsmax Balkans nefrolog Marko Baralić. 

"Rana dijagnostika unapređena"

Saznanje da ima problema sa bubrezima je šok za svakog pacijenta, jer se zna kakve su procedure i šanse za izlečenje.

"Ono što je dobro i što se promenilo je to što lekari dobijaju notifikaciju ako su nekom pacijentu povišene vrednosti uree i kreatinina i dobiju poruku da treba da pošalju pacijenta kod nefrologa. To je dobro, rana dijagnostika je unapređena, međutim, nama i dalje nisu dostupni lekovi o trošku fonda koji pomažu da se bubrežna bolest usporava", navela je Ivana Jović iz Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i pacijenata na listi čekanja.

Na bolest bubrega ne utiče samo nezdrav život i nedovoljno unošenje vode u organizam.

"Dijabetes i dijabetična nefropatija su, uporedo sa hipertenzijom koja dovodi do nefropatije i osteoporoze, jednako zastupljene kao dve najdominantnije hronične bolesti. U današnjici one negde participiraju sa oko 30 do 40 procenata. Sa manjim intenzitetom, to su glomerulska oštećenja koja se karakterišu pojavom belančevina, postoje te tzv. nasledne bolesti od kojih je najdominantnija autozomno dominantna policistična bolest bubrega", naveo je Baralić.

"Dijaliza na nedeljnom nivou za jednog pacijenta košta 900 evra"

U lečenju pacijenata sa obolelim bubrezima neophodno je da zdravstveni sistem uloži više, jer kako kaže Ivana Jović, poslednji lek za dijalizne pacijente dodat je na listu pre 20 godina.

Ulaganjem u lečenje pacijenata na početku bolesti država bi mogla i da uštedi.

"Svakako za ovaj pred-dijalizni momenat važno je da se obezbedi terapija koja što duže odlaže dijalizu, jer je to bolje za kvalitet života pacijenata, ali i za samu državu. Jedna dijaliza košta 300 evra, a dijalizni pacijenti imaju tri dijalize nedeljno. Dakle, 900 evra košta dijaliza na nedeljnom nivou za jednog pacijenta, tako da je odlaganje dijalize benefit i za pacijenta i za državu", navela je Jović.

Poslednja šansa za pacijenta sa obolelim bubrezima je njihova transplantacija.

Međutim, prošle godine u Srbiji je urađeno samo 40-ak transplantacija, a na presađivanje organa čeka oko 2.000 pacijenata.

Među njima je i 40-oro dece bubrežnih bolesnika.

Komentari (0)