(VIDEO) Bojana (25) se šest godina bori sa bulimijom: "Diktirala je moj život, dugo je nisam bila svesna"

Bulimija, s druge strane, najčešće nastupa kasnije, u kasnoj adolescenciji. Devojčice su čak devet puta češće pogođene ovom bolešću u odnosu na dečake.

Jedna od njih je i Bojana Radenković. U emisiji Tražim reč na Newsmax Balkans televiziji rekla je da je manjak samopouzdanja doveo do prekomerne kontrole unosa hrane. Nikada nije imala višak kilograma, ali je bila nezadovoljna svojim izgledom.

"Pre više od deset godina, poremećaj ishrane je nastupio postepeno. Počelo je sa otprilike četrnaest godina, postala sam svesna tek sa osamnaest. Ni danas, sa dvadeset pet, ne mogu da nađem adekvatne reči kojima bih opisala to stanje", priznaje Bojana i dodaje da je poremećaj ishrane vrlo ozbiljna mentalna bolest.

Kada je shvatila da ne može sama da nastavi borbu, odlučila je da potraži pomoć.

"Sve je počelo sa konzumiranjem manjih količina hrane, mislila sam da ću promeniti svoj život ako promenim način ishrane, da ću kontrolom hrane da se osetim bolje u svojoj koži", dodaje Bojana.

Kako je količina hrane postajala sve manja, prestala je da oseća glad. Poneka jabuka za večeru bila je najviše što je jela u tom periodu.

"Bulimija mi je diktirala život"

Bojana naglašava da kilaža ne igra bitnu ulogu u smislu da to nije jedini pokazatelj poremećaja, a vremenom je razvila i bulimiju.

"To znači da sam unosila ogromne količine hrane, koju sam posle izbacivala na silu - da li putem povraćanja, vežbanja, korišćenjem laksativa - nije bilo bitno, bulimija je diktirala moj život", svesno o problemu priča Bojana. 

Kristin Vukašinović iz Udruženja za borbu protiv poremećaja u ishrani "Hestija", čija se ćerka lečila od poremećaja ishrane, kaže da su roditelji u ovakvim situacijama često potpuno zbunjeni, a za bolest saznaju kada je ona već ozbiljno uzela maha.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Prvi alarm obično bude izbegavanje zajedničkih obroka. Ako vaša deca jedu sa vama, onda su to minimalni obroci, niskokalorični. Zatim se menja stil oblačenja, a nastupa i preterana fizička aktivnost", dodaje Kristin kao znak za uzbunu.

Bolest, naglašava Vukašinović, nikako ne bi smela da bude razlog za stid.

"Bila sam besna i uplašena, ali nikada posramljena zbog ćerkine bolesti", kaže ona.

Punih devet godina traje njihova borba, a danas je na svoju ćerku ponosna jer je pobedila sebe i vodi kvalitetan život.

Poremećaji u ishrani se doživljavaju neozbiljno, kao hir, a zapravo su opsesija i jedna od najopasnijih psihijatrijskih bolesti.

Anksioznost, manjak samopouzdanja

Ono što je zajedničko brojnim pacijentima jeste da su anksiozni, bez samopoštovanja i samopouzdanja, i da su perfekcionisti. Kristin je to prepoznala kod svoje ćerke i vodila je kod školskog psihologa, razgovarala sa učiteljicom, kasnije i razrednim - ali niko nije primetio problem.

Nažalost, u školama se gotovo uopšte ne govori o poremećajima u ishrani, iako su podaci alarmantni.

Bojana se leči od 2019. godine, a prema sopstvenim rečima, danas je "90 odsto izlečena", zahvaljujući, kako naglašava, ne samo sebi već i velikoj podršci stručnjaka.

Lečenje često i doživotno

Lečenje ovih poremećaja je dugotrajno, često i doživotno. Ono zahteva angažman tima lekara, ali i aktivno učešće porodice, koja je ključ za oporavak.

Posledice poremećaja nisu samo estetske, iako se mogu uočiti na kosi, koži i zubima, već se najozbiljnije odražavaju na unutrašnje organe poput želuca, jetre i bubrega.

Nutricionistkinja Milka Raičević rekla je da poremećaj ishrane predstavlja apsolutnu lažnu sliku sebe, zato oporavak nije moguć bez psihijatra.

Raičević je podelila uznemirujuću priču o jednoj pacijentkinji koja je bila sportistkinja iz Crne Gore. Naime, živela je na četiri šljive, deset litara vode, uz večeru od tri lista zelene salate i jedan list pršute, i minimum sat vremena fizičke aktivnosti dnevno.

Printscreen: Newsmax Balkans

Na treninge je nosila višeslojnu odeću kako se ne bi primećivao drastičan gubitak kilaže. Ta pacijentkinja je preminula od posledica bolesti.

Čak 80 miliona ljudi ima poremećaj ishrane

Danijela Posedi, psihološkinja i psihoterapeutkinja iz Centra za dečiju psihologiju, koja se uključila u emisiju, podelila je neverovatnu brojku od čak 80 miliona ljudi koji u ovom trenutku pati od poremećaja ishrane u svetu.

"Ako razumete da je poremećaj ishrane druga bolest po stopi smrtnosti, odmah posle suicida, onda treba pristupiti sistemskom rešenju problema", rekla je psihološkinja i dodala da kada se govori o poremećaju ishrane zapravo se govori o simptomu, o posledici nečega što se trpelo godinama.

Printscreen: Newsmax Balkans

Zato je potrebna šira mreža podrške, oko čega su saglasne sve gošće.

Bojanin cilj danas je da pomogne ljudima, da osete podršku i razumevanje koje možda nemaju u svom bliskom okruženju.

Ona nije čula za poremećaje u ishrani u periodu kada joj je bilo najpotrebnije, zato oseća obavezu da o ovom alarmantnom problemu priča javno.

Uz to, ona se sprema da upiše edukaciju za psihoterapeuta kako bi jednog dana ona bila ta, koja bi bez osude, pomogla onima kojima je pomoć potrebna.

Ovim putem, apelujemo na sve koji su se u ovom razgovoru pronašli, da se obrate stručnjacima. Izlaz iz zamke zvane poremećaj ishrane je moguć.

Emisiju Tražim reč možete gledati svakog radnog dana od 13 časova, a vikendom od 15.30 sati.

Komentari (0)