(VIDEO) Vojni analitičar: Srbija bez vraćanja obaveznog vojnog roka ne može da računa na ozbiljnu odbranu

Radić je podsetio da je rat u Ukrajini suštinski promenio koncept evropske bezbednosti.

"Prošla su vremena kada su evropske vojske bile zamišljene kao male, profesionalne jedinice za intervencije van granica, u sklopu NATO ili EU. Danas se pokazalo da bez masovne vojne organizacije i obuke nema ozbiljne odbrane", rekao je Radić.

U tom kontekstu, države poput Hrvatske i Nemačke vraćaju obavezni vojni rok, prepoznajući da ni najmodernija oprema ne vredi bez dovoljnog broja obučenih ljudi.

Manjak vojnika u Srbiji 

Radić je ukazao da Srbija ima specifičan problem - veliki broj jedinica postoji samo na papiru.

"Mnoge jedinice u miru imaju 15 odsto ljudstva, a često i manje. Osnovni oslonac je rezervni sastav, koji je biološki već ostario. Od 2011. niko nije pozvan, a profesionalizacija nije bila praćena odgovarajućim reformama", upozorio je on u emisiji "Presek".

Printscreen: Newsmax Balkans

Od ukidanja obaveznog vojnog roka 2011. godine, kroz sistem je prošao mali broj dobrovoljaca, i to najčešće onih koji su kasnije postali profesionalni vojnici.

Vojna neutralnost traži potpunu spremnost

Dok članice NATO mogu deo bezbednosnog tereta da prenesu na saveznike, vojno-neutralne zemlje poput Srbije moraju biti samodovoljne.

"Vojna neutralnost je dodatni pritisak. Ne možemo da delegiramo zadatke nikome", objašnjava Radić.

Zato, ističe on, eventualno uvođenje vojnog roka u Srbiji mora biti deo šireg, ozbiljno pripremljenog sistema, uz novi zakon, rešenje za one sa prigovorom savesti i adekvatnu političku i društvenu pripremu.

Koliko traje obuka?

Modeli koji se pominju u regionu - dva meseca u Hrvatskoj, dva meseca i 15 dana u Srbiji - Radić smatra nedovoljnim.

"Dva meseca nisu dovoljna za ozbiljnu vojnu obuku. Minimalno je šest meseci da se čovek obuči i u individualnim i u kolektivnim veštinama. Ispod toga je, iskreno, promašena stvar", kaže on.

Printscreen: Newsmax Balkans

U tom vremenu, mladi regruti bi mogli steći i civilne veštine - poput vožnje kamiona ili radom na građevinskim mašinama - što je ranije bio važan benefit služenja.

Novac nije ključni problem

Kao potencijalnu prepreku, deo javnosti vidi troškove. Međutim, Radić kaže da novac uložen u plate vojnika ostaje unutar sistema.

"Hrvatska će plaćati regrutima 1.100 evra. To su sredstva koja se troše kod kuće, u lokalnoj ekonomiji. I kod nas bi to bila unutrašnja potrošnja, a ujedno i motivacija", smatra on.

Društvena klima ključna prepreka

Radić ocenjuje da je najveći izazov promena društvene svesti.

"Imamo generaciju Z koja ima sasvim drugačiji sistem vrednosti. Vojska nije popularna. Ljudi danas vojsku ne vide kao poziv, već kao sigurnost zaposlenja", zaključuje naš sagovornik. 

Prema njegovim rečima, reforma se mora pažljivo sprovesti, bez nametanja, uz konsenzus i podršku javnosti. Bez toga, teško je očekivati uspešan povratak obaveznog vojnog roka, bez obzira na geopolitičke izazove.

Gostovanje Aleksandra Radića pogledajte u videu: 

Komentari (0)