Da li su javne česme javna stvar: Klimatska adaptacija i očuvanje prirodnih resursa moraju da postanu prioritet

Događaj je okupio autore publikacije predloga politike, stručnu javnost, eksperte iz različitih oblasti i građane kako bi se otvorila javna debata o značaju očuvanja i unapređenja javnih česmi sa izvorskom vodom, ali i šireg odgovora gradova na klimatske izazove.

Realizacija događaja deo je projekta "Javne česme, javna stvar" koji u Udruženje Centar za kreiranje politika i strategija sprovodi uz podršku Evropske unije, a kroz strateški grant "Bezbedna priroda klima" koji sprovodi WWF Adria-Srbija.

Prvi panel, pod nazivom "Razgovor sa autorima publikacije", bio je posvećen predstavljanju Predloga politike za rešavanje problema javnih česmi sa izvorskom vodom u gradu Beogradu, a koji se bavi izazovima i predlozima za rešavanje problema sa javnim česmama sa izvorskom vodom. 

Javne česme kao važan segment urbanog i ekološkog sistema grada

Autori su govorili o istorijskom, zdravstvenom i ekološkom značaju ovih objekata, ali i o savremenim izazovima, od nedovoljne institucionalne koordinacije do niskog nivoa informisanosti građana o bezbednosti izvorske vode.

"Učesnici panela bili su vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu prof. dr Vera Arežina, programski direktor Centra za kreiranje politika i strategija Nenad Spasojević i projektna asistentkinja Centra za kreiranje politika i strategija Milica Stanković", saopšteno je.

Autori su istakli potrebu za većim institucionalnim angažovanjem i prepoznavanjem javnih česmi kao važnog segmenta urbanog i ekološkog sistema grada.

Predstavljeni su i nalazi razgovora sa građanima, nadležnim institucijama i naučnom zajednicom, koji ukazuju na izraženu emotivnu i svakodnevnu povezanost ljudi sa česmama, ali i zabrinutost zbog nejasne nadležnosti i redovnog održavanja.

"Centar je, uslovno rečeno, odvrnuo česmu kada je ova tema u pitanju još pre par godina, u sklopu inicijative NiKapViše. Međutim, ne planiramo da se projektom Javne česme, javna stvar zaustavimo, već želimo da projekat proširimo sa teritorije Grada Beograda na celu Srbiju", istakao je Nenad Spasojević.

Kako se osvežiti klimatskim rešenjima?

Drugi panel "Grad u hladu - Kako se osvežiti klimatskim rešenjima", fokusirao se na širi kontekst klimatske adaptacije urbanih sredina, sa posebnim osvrtom na Beograd.

Stručnjaci iz oblasti javnog zdravlja, klimatologije i urbanizma diskutovali su o tome kako institucionalni sistemi mogu bolje da odgovore na klimatske rizike, kao i o značaju međusektorske saradnje i uključivanja građana, posebno mladih.

"Učesnici ovog panela bili su prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO, prof. dr Vladimir Đurđević, redovni profesor Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i Ana Šabanović, istraživač-saradnik na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu", navodi se u saopštenju.

Panel je takođe obuhvatio teme poput koncepta urbanih toplotnih ostrva, zelene i plave infrastrukture, važnosti informisanja građana i jačanja uloge nauke u oblikovanju javnih politika.

Otvoren dijalog između institucija, nauke i građana

Posebno je istaknuto koliko je važno planirati gradske prostore sa sve većim brojem dana ekstremnih temperatura, uključujući javne česme koje su, kako kažu, samo privremena rešenja u borbi protiv klimatskih promena.

"Ovaj predlog politike je toliko kvalitetan da gotovo niko ne bi imao razloga da se usprotivi njegovom sprovođenju i rešavanju problema kojim se bavi. Potrebno je što pre početi sa radom na ovoj temi kako bismo u narednim godinama lakše prilagodili klimatskim promenama u gradu", istakao je prof. dr Vladimir Đurđević.

Zaključak oba panela bio je jasan: klimatska adaptacija i očuvanje prirodnih resursa, poput izvorske vode, moraju postati prioriteti u ne samo zelenim politikama, već i srodnim poput urbanih.

Otvoren dijalog između institucija, nauke i građana, kao i drugih zainteresovanih strana, ključan je za stvaranje otpornijih gradova na izazove koje klimatske promene donose.

Komentari (0)