Na današnji dan rođen je Nikola Tesla - genije i vizionar bez čijih bismo izuma živeli u mraku

Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu kod Gospića, malom mestu koje nije ukazivalo da će upravo sa ovog mesta tako veliki um vinuti u visine.

Rođen je kao četvrto od petoro dece u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve, odnosno pravoslavne Karlovačke mitropolije, i Georgine, Đuke, koja je takođe bila iz svešteničke kuće. 

Ocena dovoljan iz nacrtne geometrije

Njegovi roditelji i učitelji u osnovnoj školi usmerili su ga prema srednjoškolskom obrazovanju u Gospiću, gde je završio Nižu realnu gimnaziju.

U Rakovcu završava i Veliku realnu gimnaziju. Diplomirao je 1873. godine, sa vrlodobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije imao ocenu dovoljan.

Nakon mature razboleo se od kolere i bolovao je 9 meseci.

U tom periodu uspeo je da ubedi oca da odustane od njegove ideje da upiše bogosloviju, već da mu dozvoli da upiše studije tehnike.

Sa 19 godina upisuje se na studije Politehnike u Gracu.

Tokom studija spavao je veoma malo, samo četiri sata dnevno, čitao sve što bi mu dopalo ruke i ispite polagao sa najvišim ocenama.

Foto: Envato

Međutim, nakon završetka studija izostala je novčana pomoć, odnosno stipendija za upis druge godine.Matica srpska u Novom Sadu dva puta ga je odbila za stipendiju.

Iako nije diplomirao, za života je stekao doktorate na mnogim svetskim univerzitetima i proglašen je članom nekoliko najslavnijih akademija nauka. 

Put ga vodi preko Maribora, Praga do Budimpešte, a potom Pariza i Strazbura, da bi se na kraju u 28. godini obreo u Njujorku.

Foto:AP/Julio Cortez

Svoje prve patente prijaviće 1877. godine.

Nikola Tesla je svojim brojnim izumima stekao svetsku slavu. Mnoga su njegova otkrića pripisivana drugima.

"Nije mi žao što drugi kradu moje ideje, nego mi je žao što nemaju svoje", govorio je Tesla.

Međunarodnu slavu stekao je demonstracijom naizmenične struje, što je označilo prekretnicu u istoriji tehnologije.

Tesla je 1917. primio prestižnu Edisonovu medalju, a po njemu je nazvana i međunarodna jedinica gustine magnetnog toka.

Najvažniji izumi Nikole Tesle

Naizmenična struja je Teslin najvažniji izum koji je pomenio način na koji se struja može prenositi na velikim udaljenostima, jer omogućava veću efikasnost, manje gubitke energije i prenos na većim voltažama.

Daljinsko upravljanje - Tesla je 1898. godine tokom izložbe u Medison Skver Gardenu u Njujorku demonstrirao prvi "teleautomaton" - čamac kojim je bilo moguće upravljati daljinski putem radio-talasa.

Foto: AP/Berenice Bautista

Radio - Mnogi smatraju da je italijanski preduzetnik Guljelmo Markoni tvorca radija, ali je to zvanično Nikola Tesla. Dvojica naučnika u isto vreme radila su na temi prenosa signala na velike udaljenosti, ali je Tesla ipak bio prvi.

Teslina turbina - Tesla je napravio uređaj koji bi mogao da postane alternativa za klipne motore u automobilima, koji su bili u čestoj upotrebi početkom dvadesetog veka.

Teslin kalem ili Teslin transformator je svakako najspektakularniji njegov izum. Reč je o visoko-frekventnom transformatoru koji se koristi za proizvodnju veoma visokog napona visoke frekvencije.

Foto: AP/Darko Vojinović

Nikola Tesla je ovaj transformator koristio u eksperimentalne svrhe za proizvodnju munja, istraživanje električnog osvetljenja, fosforescencije, proizvodnju rendgenskih zraka, elektroterapije, bežičnog prenosa električnih i radio signala i energije na daljinu.

U šest godina rada sa Edisonom, pokazao je svu svoju spretnost, nadarenost, znanje i marljivost. Posle mučnog i teškog sukoba sa Edisonom, koji je na sve načine pokušavao da progura sistem jednosmerne struje, Vestinghaus i Tesla izašli su kao pobednici.

Urbane legende

Tesla je bio u stanju da radi po 21 čas svakog dana, a dešavalo se da bez trenutka predaha probdi u radu ravno 82 sata.

Bio je stvaralac novih principa, jedan od vizionara naše civilizacije, čudesan čovek koji nije želeo da ima vremena ni za šta drugo, osim za nauku.

Preminuo je u Njujorku 7. januara 1943. godine u 87. godini.

Za njegove pronalaske vezuje se dosta urbanih legendi, od sijalice koja nikada ne pregoreva do "Zraka smrti".

Činjenica da je posle Tesline smrti FBI zaplenio sva njegova dokumenta i označio ih "strogo poverljivim" samo rasplamsava maštu.

Foto: AP

U Beogradu je 1952. osnovan Muzej Nikole Tesle, a njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Njujorka u Beograd 1957. godine.

Jedan od tri prestonička spomenika Nikoli Tesli nalazi se već više od 60 godina ispred Elektrotehničkog fakulteta, kao posveta naučnim dostignućima i mudrosti. 

Memorijalni centar u rodnom Smiljanu osnovan je 2006. godine.

Nacionalni dan nauke

U čast rođenja jednog od najvećih svetskih umova, Srbija obeležava i Nacionalni dan nauke.

Bez njegovih pronalazaka i izuma danas bismo živeli u mraku, a mnoga savremena tehnička dostignuća bila bi nezamisliva.

Ovaj dan se od 2011. godine tradicionalno slavi 10. jula.

Na EXPO izložbi u Čikagu stekao međunarodnu slavu

Organizatori EXPO 2027 saopštili su povodom ove godišnjice da je Tesla na EXPO izložbi u Čikagu 1893. godine stekao međunarodnu slavu demonstracijom naizmenične struje, što je označilo prekretnicu u istoriji tehnologije.

Pet godina kasnije u Njujorku je prikazao prvi primer daljinskog upravljanja putem radio-talasa, čime je udario temelje savremenoj robotici.

Teslino nasleđe živi kroz tehnologije koje oblikuju moderni svet, kao i kroz meru "tesla" u međunarodnom SI sistemu.

Komentari (0)