(VIDEO) Vraćanje obaveznog vojnog roka sve češća tema: Da li su zemlje u regionu spremne?

Iako još bez jasnog roka, u Srbiji se o ovom potezu ne govori više u kondicionalu - već u pripremnoj fazi.

Srbija je poslednja u regionu koja je ukinula obavezno služenje vojske. Tačnije, ono nikada nije formalno ukinuto, već samo obustavljeno 2011. godine. Uvođenje regrutne obaveze stoga ne bi zahtevalo promenu zakona, već bi se sprovelo aktiviranjem postojećih propisa, što znatno pojednostavljuje proceduru. Ipak, iako se tema više puta našla u javnom diskursu, a poslednji put intenzivno pre godinu dana, do konkretne realizacije još nije došlo.

O tome da li je Srbija zaista spremna da ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka, za emisiju "Presek" govorio je vojni analitičar Aleksandar Radić.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Vraćanje obaveznog vojnog roka danas je vrlo aktuelno pitanje u čitavoj Evropi, jer je rat u Ukrajini pokazao da, pored sve moderne tehnologije, veštačke inteligencije i savremenog naoružanja, na kraju opet morate da se oslonite na čoveka. Na masovnu organizaciju ljudi koji su vojno osposobljeni. A to je upravo ono što Vojsci Srbije trenutno nedostaje", kaže Radić.

Prema njegovim rečima, organizaciona struktura Vojske Srbije formirana je 2006. i 2007. godine, nakon što su se Srbija i Crna Gora izdvojile iz zajedničke države, i od tada nije suštinski reformisana.

Radić ističe da je vreme za temeljnu promenu i da je vraćanje vojnog roka praktično neophodnost.

"Moraćemo da krenemo u taj proces jer organizacija traži podmlađivanje rezervnog sastava. Vojska Srbije funkcioniše u ratu samo ako se popuni rezervistima. Profesionalni sastav jednostavno nije dovoljan - on je znatno manji u odnosu na stvarne potrebe vojske, imajući u vidu da sadašnja organizacija predviđa više od 60 aktivnih bataljona i osam brigada rezerve", naglašava Radić.

U ovogodišnjem državnom budžetu, prema njegovim rečima, već su planirana sredstva za obnovu sistema obaveznog služenja roka. Međutim, realizacija je i dalje pod znakom pitanja, pre svega zbog političkog konteksta. U ovom trenutku tema je opterećena političkim tenzijama, studentskim i srednjoškolskim protestima. Ali, kako navodi, to ne menja činjenicu da se u pozadini radi na pripremi.

"Srbija je kupila novu vojnu opremu, uređeni su i neki centri za obuku", objašnjava Radić.

Foto: Ministarstvo odbrane/Miloš Savić

Ističe da su vojne strukture u stanju da odgovore na postavljene zadatke, ukoliko dođe do formalne odluke o povratku vojnog roka.

"Vojska radi svoj posao. Ako joj se naloži da očekuje određen broj regruta u septembru, decembru ili bilo kada - ona će se tome prilagoditi i organizovati. Jer vojska mora da postoji. Sukob često nastaje upravo onda kada nemate sredstvo za odvraćanje. A priča o Ukrajini, zapravo, pokazuje koliko je bilo prerano i nerealno verovati, ono što su Evropi verovali, da je konvencionalni rat stvar prošlosti", zaključuje Radić.

Region još rezervisan po ovom pitanju

U vreme sve izraženijih geopolitičkih tenzija, političari, građani, ali i vojni analitičari u regionu, ponovo raspravljaju o značaju redovnog služenja vojske. Da li su oružane snage u regionu kadrovski i materijalno spremne za takav korak, istraživali su reporteri Newsmax Balkans televizije.

Novinarke naše televizije iz Sarajeva, Podgorice i Skoplja istraživale su kako su vlade ovih susednih država, reagovale na temu ponovnog vraćanja vojnog roka. Kako na to reaguje društvo i koliko je to realno. 

Njihove analize i razgovor sa analitičarima pogledajte u videu:  

Komentari (0)