Godišnjica smrti Draže Mihailovića: Kako su propale Šapićeve inicijative o spomeniku četničkom vođi u Beogradu

Na nedavnoj sednici ovog tela koje čini 17 članova, inače odbornika Skupštine grada Beograda, predlog da se četničkom vođi iz Drugog svetskog rata podigne bista u blizini beogradskog Ušća glatko je odbijen.

Inicijativa koju je prvi čovek srpske prestonice pokušao da "progura" propala je već dvaput, s obzirom na to da je prvo glasanje o njoj bilo u decembru prošle godine, a drugo nedavno, krajem juna.

Foto: ATAImages/Miloš Tešić

Ishod glasanja na poslednjem odlučivanju bio je takav da je vladajuća većina bila protiv predloga gradonačelnika Šapića, koji je, podsetimo, i član Predsedništva SNS.

Od ukupno 17 članova Komisije, za predlog je glasalo samo četvoro odbornika - troje iz SNS i jedna odbornica pokreta "Mi - snaga naroda". Protiv se izjasnilo četvoro odbornika - dvojica iz Zeleno-levog fronta i dve odbornice SNS.

Po troje odbornika SNS i "Kreni promeni" bili su uzdržani od glasanja, dok se troje njih nije ni izjašnjavalo po ovom pitanju.

Dve odbornice SNS protiv partijskog kolege

Operska umetnica i aktivistkinja za prava Roma Nataša Tasić Knežević je odbornica ispred vladajuće SNS, ali je glasala protiv ove inicijative.

Foto: ATAImages/Milan MaričićNataša Tasić Knežević

Ona za Newsmax Balkans nije želela da objasni motive koji su je opredelili da ne digne ruku za spomenik "đeneralu Draži".

"Ne bih o tome, zaista", kratko je rekla kada smo je pozvali za komentar.

Podsetimo, ona je pre tri godine došla u sukob sa Šapićem, protestujući zbog njegove izjave oko rešenja problema nelegalnih romskih naselja.

On je tada izjavio da je integracija Roma nemoguća ukoliko oni to ne žele, što je Tasić Knežević protumačila kao "uvredu i Beograda i svih koji u njemu žive".

Protiv inicijative partijskog kolege bila je i Nevena Maksimović, predsednica Skupštine Opštine Zvezdara, od koje nismo dobili nikakav odgovor na pitanje o razlozima ovakvog izjašnjavanja.

Dimitrijević: Šapić da odustane od predloga

Protiv ovog predloga bila su i dvojica odbornika Zeleno-levog fronta. 

Jedan od njih - Branislav Dimitrijević, za Newsmax Balkans kaže da je sa programom političke stranke koju predstavlja nespojiv predlog da se generalu Mihailoviću podigne spomenik u Beogradu.

On je za naš portal pojasnio okolnosti pod kojima je uopšte došlo do toga da se za istu inicijativu glasa u dva navrata.

Foto: ATAImages/L.L.Branislav Dimitrijević

"Prvi put je Šapićev predlog izložen u decembru i tada je bilo predviđeno da taj spomenik bude na Terazijskoj terasi. Tada je vladajuća većina na neki način eskivirala glasanje, jer taj predlog nije imao dozvolu, odnosno nije imao mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture, niti Urbanističkog zavoda, pa je bio odbijen više zbog tehničkih stvari. Onda se taj predlog pojavio ponovo na glasanju u junu, ali sada sa promenjenom lokacijom i pribavljenim saglasnostima Urbanističkog zavoda i od Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji su se saglasili da spomenik može da se zida u parku Ušće. Jedino što je bilo novo u ponovljenom predlogu bila je ta nova lokacija", objašnjava Dimitrijević.

Dodaje da bi "dvostruki neuspeh" gradonačelnika trebalo da ga potpuno odvrati od namere da se u Beogradu podigne obeležje komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini.

"Nadam se da neće više pokušavati, jer bi onda to bila kompletna farsa da se i treći put obraća sa istim predlogom. Verujem da je Šapić tu nekome nešto obećao, ali mislim da bi to bila i sramota da gura pošto-poto nešto što smo već dvaput odbili. To je neuspeh i od toga bi on trebalo da odustane", kategoričan je naš sagovornik.

Tadić: Dodatno produbljuje podele u društvu

Advokat Nikola Tadić iz pokreta Kreni-promeni, inače potpredsednik ove Komisije, za Newsmax Balkans kaže da je zajedno sa još dvoje odbornika, Gordanom Hajdin i Sašom Boškovićem, bio uzdržan od glasanja.

Foto: ATAImages/Amir HamzagićSavo Manojlović i Nikola Tadić

On ovu odluku obrazlaže stavom čitavog pokreta, pravdajući je trenutkom u kom se Srbija nalazi.

Prema proceni Tadića, trenutna situacija u našoj zemlji je takva da ovo pitanje treba, kako kaže, odložiti za buduća vremena.

"Nismo želeli da učestvujemo u igrokazu koji je SNS režirala u to vreme, pred veliki Vidovdanski protest u Beogradu. Skretanje pažnje na odluku o postavljanju spomenika Draži Mihailoviću u režiji vlasti samo bi, prema stavu pokreta Kreni-promeni, produbilo podele u društvu, koje su ionako već dovoljno velike i očigledne. Kad se naše društvo u potpunosti demokratizuje, onda se mogu otvoriti mnoga istorijska pitanja, čime bi se ujedno i stekli uslovi da govorimo o eventualnom podizanju obeležja Mihailoviću", kazao je Tadić.

Foto: Wikipedia/Kingdom of Yugoslavia

Pogubljen pre tačno 79 godina, 17. jula 1946. godine, general Draža Mihailović do daljeg ostaje neizvestan po pitanju spomenika u Beogradu.

Najveći i najpoznatiji spomenik njemu u Srbiji nalazi se u Malom Zvorniku, koji je postavljen 2016. godine.

Osim ovde, sećanje na Mihailovića obeleženo je spomenicima i na Ravnoj Gori, Lajkovcu, Nikšiću, Banjaluci i na nekoliko lokacija u Austriji.

Komentari (0)