(FOTO/VIDEO) "Zaovine su srpski Maldivi": Iskusni ronilac za Newsmax Balkans otkriva šta se sve krije ispod jezera

Zaovine se nalaze u Nacionalnom parku Tara na području opštine Bajina Bašta. To je uglavnom šumovito područje brdsko-planinskog karaktera koje obuhvata naselje Zaovine sa 28 zaseoka, jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava. Danas se Zaovine nalaze na obali istoimenog jezera, a nekadašnje selo je ostalo na dnu jezera, njegovim nastankom. 

Na tom mestu obitavaju retke ptice i životinje kao što su mrki medved, divokoza, srna, divlja mačka, kuna zlatica ili vidra koja je čest gost obala Zaovinskog jezera.

Zaovine su idealno mesto za kupanje u čistim planinskim jezerima, za sportove na vodi, pecanje, orijentaciju, ishranu u prirodi, vožnju bicikla, pešačenje… 

S obzirom na to da se nalaze u okviru Nacionalnog parka prirode Tara, ne treba napominjati užitak u netaknutoj i nesvakidašnjoj prirodi ovog dela Srbije.

Mesto gde je Josif Pančić otkrio "živi fosil biljnog sveta"

Mesto karakterišu izuzetne prirodne lepote, a pored kanjona reke Beli Rzav, Ravnoj steni i prelepom jezeru, poznato je i po otkrivanju Pančićeve omorike od strane čuvenog botaničara Josifa Pančića. 

U zaseoku Đurići 1875. godine čuveni botaničar Josif Pančić otkriva novu endemoreliktnu vrstu četinara, živi fosil biljnog sveta, kojoj daje naziv Pančićeva omorika (Picea omorika). Zaovine su jedino stanište Pančićeve omorike na serpentinitu, dok je njeno klasično nalazište na lokalitetu Kik – Sklopovi, koji obuhvata kanjon Belog Rzava.

Zaovinsko jezero ukupne površine od 4,3 kvadratna kilometra i obima od 35 kilometara, po svom nastanku je veštačko i predstavlja akumulaciju reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta" u Perućcu. 

Nastalo je u periodu od 1975. do 1983. godine kad je i potopljeno selo Stara Vežanja – tada jedno od najvećih naselja u tom regionu.

"Drina će jednog dana uzvodno poteći"

Pri najvišem vodostaju, površina jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 881,5 metara, a najveća dubina ide i do 120 metara. Nivo vode u jednom danu može da se promeni i za nekoliko metara. Kad je veliki vodotok, voda iz Drine se pumpama podiže na Taru, a kad je vodostaj nizak onda se spušta iz Zaovinskog jezera. Meštani se često šale da je time ostvareno Kremansko proročanstvo "da će Drina jednog dana uzvodno poteći".

Ronjenje u planinskim jezerima je zahtevno prvenstveno zbog nadmorske visine na kojima se nalaze i niže temperature vode. Ukoliko je lošija vidljivost, stiče se kompletna slika tehničke zahtevnosti ovakvih zarona.

Zaovinsko jezero je izuzetno je primamljivo za ronioce naprednijeg nivoa, a za instruktora trenera tehničkog ronjenja Ivana Stankovića, Zaovine su srpski Maldivi.

"Svaki dolazak na ovo prelepo mesto čini zadovoljstvo", kaže Ivan, pa dodaje:

"Ovo je naše more, fantastičan poligon za sve nas iz Srbije koji treniramo, ronimo i uživamo u prirodi s obzirom na to da se nalazi na Tari, planini koja je rezervat prirode. To ovo jezero čini posebnim i svojom dubinom i svojom vidljivošću koju nam pruža."

Budući da je jezero deo sistema reverzibilne brane i hidrocentrale Perućac u Bajinoj Bašti, njegova dubina varira i po 30 metara. Najveća dubina Zaovinskog jezera prelazi 100 metara, a uobičajeni su zaroni dubine 30-40 metara. Tokom cele godine vidljivost pod vodom je uglavnom dobra i varira od pet do deset metara, u zavisnosti od vremena i nivoa jezera. Kao što je svojstveno planinskim jezerima, voda je prilično hladna, dok spoljno svetlo ponestaje na 20 metara dubine. 

"Trenutno je maksimalna dubina oko 90 metara, a prosečna na kojoj se roni oko 40, u zavisnosti od nivoa ronjenjenja koje se sprovodi", ističe sagovornik Newsmax Balkans.

Prema njegovim rečima, vidljivost i na tako velikom dubinama je neverovatna idući i do 20 metara dubine.

"U ovako stenovitom predelu, sem reljefnog ambijenta moguće je videti i podvodni svet riba – somova i pastrmki. Zaroni u delu jezera, Staroj Vežanji, zahtevniji su i nisu mogući za rekreativnog ronioca zbog velike dubine, ali za tehnički iskusne ronioce otkrivaju delove sela, crkvu, školu i deo naselja koji je potopljen prilikom izgradnje brane", navodi on.

Odgovarajući na pitanje šta je očekivanje svakog ronioca pre ulaska u vodu, Ivan ističe da je to povezivanje sa prirodom, beg od posla, od gradske vreve, a svako upravo to i želi, da bude u miru i tišini.

"Gužva na plaži je nešto što roniocima smeta, ali ulazak u vodu nam omogućava da budemo sami sa svojim mislima u tišini i da uživamo u lepoti oko nas", kaže iskusni ronilac.

Oprema koju profesionalni ronioci nose na sebi prilikom svakog zarona ide od 20 kilograma, pa i znatno više, što voda anulira posle samog zarona. Ipak, takva oprema omogućava roniocima boravak i do nekoliko sati u vodi u svim vremenskim uslovima.

"Ne postoje loši vremenski uslovi, postoji samo loša oprema", našalio se Ivan, navodeći da u ronjenju ne postoje sezona i godišnja doba. Ronilačko "suvo odelo" omogućava roniocima da ostanu suvi pod vodom i ona su termo stabilna.

"Ovde je sad na površini više od 30 stepeni Celzijusa, a na tim dubinama je temeperatura vode deset stepeni, te bi bez ovakve zaštite bilo nemoguće obaviti te dugačke i teške zarone", objašnjava naš sagovornik.

Prema rečima instuktora, od destinacija u svetu koje su našim roniocima dostupne i priuštive obično se izdvaja Egipat i Crveno more po odnosu cene i mogućnosti da tamo lako dođemo.

Naglašava da su destinacije poput Maldiva i Filipina veoma atraktivne, ali i mnoge druge u svetu jer je procenat mora znatno veći od kopna pa je puno zanimljivih mesta za ronjenje.

"Međutim za nas iz Srbije Zaovine su broj jedan, budući da je do Egipta treba doći. Neuporedivo je, ali Zaovinsko jezero je svim domaćim roniocima srcu draga destinacija", zaključuje Stanković.

Komentari (0)