(FOTO/VIDEO) Teška godina za voćarstvo u Srbiji, uzgajivači maline tvrde - najgora berba u poslednjoj deceniji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ovogodišnji prinos malina manji je za 12,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, proizvođači tvrde da je stvarni pad znatno veći – i do 70 odsto.

Pod teretom klimatskih promena, sušni periodi u Srbiji postaju duži i topliji, kaže naša koleginica iz Newsmax Balkans, meteorološkinja Dragana Milenković.

"Dugotrajni periodi bez padavina smenjuju se sa naglim promenama vremena, kada u kratkom roku može da padne velika količina kiše, često u obliku pljuskova sa grmljavinom. Ovakvi ekstremni uslovi negativno utiču na prinos i kvalitet malina – suša dovodi do uvenuća plodova i slabijeg razvoja biljke, dok iznenadne jake padavine mogu da izazovu pucanje plodova i razvoj gljivičnih bolesti. Jedan od prvih koraka u adaptaciji jeste izbor sorti maline koje su otpornije na sušu, visoke temperature, ali i bolesti i štetočine", objašnjava Milenković.

Iako bi navodnjavanje moglo da ublaži posledice vremenskih nepogoda, u mnogim krajevima ono nije bilo moguće. Zbog ekstremno visokih temperatura, presušili su potoci i rečice, a u pojedinim opštinama nedostajalo je čak i pijaće vode, pa zalivanje useva nije dolazilo u obzir.

Proizvođači malina u zapadnoj Srbiji upozoravaju da je ovogodišnja sezona jedna od najlošijih u poslednjih nekoliko decenija. Početak berbe pratile su visoke temperature i suša, dok su kasni mrazevi dodatno oslabili biljke i smanjili prinos. Štete izazvane nepovoljnim vremenskim uslovima ove godine negativno će se odraziti i na rod u narednoj sezoni.

Skok tržišnih vrednosti i dobit uvoznika

Pored meteoroloških izazova, značajan problem predstavljaju i ekonomski faktori. Ova godina ostaće upamćena po izuzetno visokim cenama voća i značajnom povećanju uvoza, što je uvoznicima donelo priliku za dobru zaradu.

Foto: Envato

Agroekonomista Milan Prostran početkom juna za naš portal istakao je da je ovo jedna od najtežih sezona u srpskom voćarstvu, a upravo to smatra glavnim razlogom skoka tržišnih vrednosti svih vrsta voća.

"Zbog toga što su martovski mrazevi u poslednjoj dekadi marta i u prvoj dekadi aprila praktično obrali voćarstvo Srbije. To se, pre svega, odnosi na kajsije, trešnje, višnje, maline i da, trenutno rekordnu cenu na tržištu ima kupina, koja se kreće od 1.200 dinara po kilogramu", rekao je Prostran.

Na beogradskim pijacama početna cena kupina išla je i do 1.600 dinara, dok se sada kreće između 700 i 1.000 dinara po kilogramu.

Kombinovani uzgoj kao mehanizam opstanka

Otkupna cena maline trenutno je 600 dinara po kilogramu, a kupine od 150.

Na formiranje tržišne vrednosti utiču brojni faktori – od vremenskih nepogoda i lošeg prinosa do broja posrednika u lancu otkupa.

Kako je naveo Prostran, proizvođači često prodaju plodove po višim cenama kako bi bar delimično povratili sredstva uložena u zaštitu i negu zasada.

Foto: Milena Đorđević

Kupina ove godine dostiže višu otkupnu cenu, ne samo zbog smanjenog roda, već i zato što proizvođači pokušavaju da nadomeste gubitke od lošeg prinosa malina. Mnogi od njih gaje obe vrste bobičastog voća, pa kroz bolju cenu jedne kulture pokušavaju da ublaže pad prihoda s druge strane.

Visoke cene u voćarstvu pomažu da se pokriju troškovi proizvodnje. Ako jedno voće te godine ne postigne dobru otkupnu cenu, proizvođači pokušavaju da taj gubitak nadoknade prodajom drugog voća po povoljnijoj ceni.

Cena voća značajno varira usled različitih faktora – od vremenskih uslova i prinosa do broja otkupljivača i troškova proizvodnje. Uzgajivači ističu da postoji velika razlika između proizvodne, otkupne i maloprodajne vrednosti voća. Ta razlika negativno utiče i na proizvođače, koji teško pokrivaju osnovne troškove, i na potrošače, koji su nezadovoljni kada vide da je cena na pijaci višestruko viša od one po kojoj se voće otkupljuje.

Foto: Milena Đorđević

"Ako imamo dovoljne površine određenih zasada, ako je kvalitet tih zasada dobar i prinosi će biti dovoljno veliki, a samim tim i cena roda može biti adekvatna", izjavio je nedavno za Tanjug Veljko Jovanović. savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS).

Kako izgleda proizvodnja maline i kupine

Prema rečima Vere Marković iz Bajine Bašte koja se deceniju bavi uzgojom maline i kupine, rod maline ove godine je tek jedna trećina dosadašnjeg prinosa, a kupina je tek krenula i za sada ide dobro. Na mali prinos "crvenog zlata" su uticali prolećni mraz, letnja suša u jeku berbe koja je vrlo kratko trajala a veliki broj sadnica se posušio.

Foto: Milena Đorđević

Prema njenim rečima, proizvođačima je teško da se izbore sa svim poteškoćama.

"Posao u malinama traje otprilike devet meseci. Samo kada je sneg nismo u malinama. Od ranog proleća kreće vezanje, obrezivanje, odbacivanje stare maline, zakidanje zaperaka, plevljenje, kopanje, košenje... sve to izistkuje puno posla", kaže Vera.

Dan berača u sezoni počinje jako rano, navodi naša sagovornica i objašnjava da berba malina i kupina počinje već od pet časova izjutra da bi se izbegle vrućine.

"Mi ne plaćamo dnevnice već obrađujemo porodično. Komšije nam pomažu, mi pomažemo njima", kaže Vera i navodi da berači koji rade za dnevnicu beru bobice celog dana po suncu od sedam ujutru do sedam uveče. 

"Cena je loša, rod je loš. Ne znam koliko se sada isplati da se plaćaju dnevnice", dodaje ona.

Govoreći o tome koliko je berača potrebno dnevno za njihov kupinjak, Vera odgovara: "Koliko nas se okupi! Kada nas je više onda brže oberemo. Ja sam ovde kod ćerke i zeta, pomažem njima jer imaju malu bebu koju uvek neko mora da pričuva. Snalazimo se".

Na pitanje šta bi savetovala nekome ko razmišlja da počne da se bavi ovim poslom i šta je isplativije za uzgoj - malina ili kupina, naša sagovornica naglašava da je kupina lakša za održavanje i za berbu zato što je krupnija.

"I brže se nabere kilogram, ali i oko nje ima puno posla. Kupina se bere svaki treći-četvrti dan, dok malina mora svaki drugi dan jer hoće da opada, dok je kupina čvršća", objašnjava ona.

Otkupna cena maline još nije definitivna, kako kaže Vera, najavljeno je oko 600 dinara po kilogramu, a za kupinu se naknada kreće 150-170 dinara, a "da li će biti šta veća, ne znamo".

U uslovima sve nepovoljnije klime i ekonomskih izazova, voćarska proizvodnja u Srbiji suočava se sa velikim problemima. Kako bi se obezbedila održivost ovog sektora, neophodne su podrška države, modernizacija sistema navodnjavanja i bolje organizovanje otkupa. Samo tako proizvođači mogu očekivati stabilnije prihode i kvalitetniju ponudu za potrošače.

Komentari (0)