(FOTO) Trideset godina od pogroma: Ispovest Krajišnika koji je preživeo napad hrvatskog MiG-21 na civile tokom "Oluje"

Duško je, zajedno sa svojim sunarodnicima, pre tačno 30 godina proteran sa svog ognjišta. Kako se seća, povlačenje naroda teklo je sporo - neki su bili u automobilima, neki u kamionima, neki na traktorskim prikolicama. Nije bilo ni goriva.

Kolona u kojoj se nalazio Duško krenula je iz Benkovca u nepoznato. Kako kaže, cilj im je bio da nekako stignu do Banjaluke. Kada su bili 25 kilometara od Petrovca, dogodio se nezabeležen zločin - avion MiG-21 Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva, koji je poleteo sa splitskog aerodroma, gađao je kolonu izbeglica.

"Živeo sam u selu Zagrad, u opštini Benkovac. Kada je počeo napad na Republiku Srpsku Krajinu, žena i tri ćerke su otišle sa komšijama ka Benkovcu. Pronašao sam ih 6. avgusta u izbegličkoj koloni kod mesta Srb. Tamo sam sreo porodicu Stijelja. Sa njima sam krenuo dalje kolima, dok su žena i deca bili u kamionu", kaže naš sagovornik.

U dugačkoj koloni punoj nejači, Duško je u automobilu bio sa Mirkom Stijeljom (34) i njegovim ocem Brankom (72).

"Mirko je vozio, Branko je sedeo pozadi, a ja na mestu suvozača. Išli smo u izbegličkoj koloni, cestom od Bosanskog Petrovca ka Banjaluci. U jednom trenutku samo se čuo avion. Kako sam kasnije čuo, bile su četiri eksplozije. Ostao sam bez svesti, a kada sam se povratio, svuda je bila krv. Mirka i Branka su geleri smrtonosno pogodili u glavu. I ja sam bio ranjen u glavu, kao i u levu ruku i rame. Čudom sam preživeo, i dan-danas nosim geler u glavi", priča nam Duško.

Foto: Srđan Ilić

Na arhivskim fotografijama sa Petrovačke ceste vidi se uništen "mercedes" i kamion sa žutom ceradom.

"Mirkova i moja porodica, kao i još nekoliko žena i dece, bili su u tom kamionu. Cerada je bila podignuta da bi unutra imali vazduha. Kada su nas pogodili, izašao sam ranjen iz automobila i ponovo izgubio svest. Najstarija ćerka Danijela mi je prišla, ali se toga ne sećam. Srećom, moja porodica je preživela. U tom napadu poginulo je četvoro dece i devet civila, a više od 50 ljudi je ranjeno", opisuje Duško.

Foto: Srđan Ilić

Najpre je prebačen u Petrovac, a zatim je helikopterom, zajedno sa još sedmoro ranjenih, transportovan u bolnicu u Banjaluci. Tamo je operisan, a potom prebačen u Beograd, gde se mesec i po dana lečio u bolnici u Ulici vojvode Milenka.

Tvrdi da u koloni nije bilo nijedno vojno vozilo – isključivo civili.

Nakon rata, sa porodicom se preselio u Bečmen, gde je uspeo da izgradi kuću i pronađe mir.

Štrbac: Galbrajt mi ispričao tri razloga za "Oluju"

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je da je situacija mogla da bude znatno povoljnija za Srbe u Hrvatskoj da je prihvaćen plan "Z-4", koji su sastavile Rusija, SAD, Evropa i UN.

"Mi smo to odbili, a u Zagrebu se otvarao šampanjac jer su dobili odrešene ruke za napad. Osim toga, Zapad je odlučio da kazni Srbe zbog Srebrenice i zbog opasnosti od pada Bihaća", navodi Štrbac.

Naš sagovornik se priseća da mu je na jednom događaju bivši američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt rekao da je u ime SAD dao zeleno svetlo Hrvatima da izvedu akciju "Oluja" i to iz tri razloga.

"Događaji u Srebrenici su ubrzali tu odluku. Tuđman je to tražio još od jeseni 1994. Amerika i Hrvatska su procenile da će Srbi iz Republike Srpske Krajine i iz Republike Srpske, uz pomoć petog korpusa, napasti Bihać. A kap koja je prelila čašu bilo je odbijanje rukovodstva u Kninu da prihvati plan 'Z-4'", kaže Štrbac.

Foto: Srđan Ilić

Podsećamo, plan "Z-4" je pripremljen krajem 1994. i početkom 1995. godine.

Predat je 30. januara predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu i rukovodstvu Republike Srpske Krajine. Iako je Tuđman bio nezadovoljan predlogom, vlasti Srpske Krajine - pod uticajem predsednika Srbije Slobodana Miloševića - odbile su da ga prime, a kamoli razmotre.

Prema rečima Štrpca, Galbrajt mu je rekao da "Oluja" nije bila etničko čišćenje jer su Srbi, navodno, otišli pre nego što su se susreli sa hrvatskom vojskom.

"Kada su hrvatska i srpska delegacija pregovarale u Ženevi, Galbrajt se sastao sa premijerom RSK Milanom Babićem. Babić mu je 2. avgusta rekao da Knin prihvata plan "Z-4". Galbrajt je odmah otputovao u Zagreb i sastao se sa Tuđmanom, predloživši da se operacija odloži. Međutim, uprkos tome, Hrvatska je poslala poruku preko ambasadora Žužula da će akcija početi 4. avgusta", priseća se Štrbac.

Foto: Milena Đorđević

Plan "Z-4" imao je 53 stranice. Pet diplomata je 30. januara 1995. otputovalo u Knin kako bi ga predstavili rukovodstvu RSK. Predsednik RSK Milan Martić je odbio da primi nacrt pre nego što Savet bezbednosti UN izda pismenu izjavu o proširenju mandata UNPROFOR.

"Martić se konsultovao sa Miloševićem i nije želeo da primi plan. U Zagrebu su u tom trenutku točili šampanjac. Da su me slušali, plan bi bio primljen", zaključuje Štrbac.

Poginulo više od 1.900 ljudi

U vojno-policijskoj operaciji "Oluja", koja je trajala od 4. do 7. avgusta 1995, prema podacima "Veritasa", proterano je više od 220.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, a ubijeno više od 1.900 osoba.

Među žrtvama je bilo 65 odsto civila, od kojih su tri četvrtine bile starije od 60 godina. Oko 29 odsto ubijenih bile su žene, većinom starice.

Hrvatska vojska, koja je brojala između 130.000 i 150.000 vojnika, dejstvovala je u severnoj Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji - zonama pod zaštitom UN, označenim kao sektori "Jug" i "Sever". U operaciji su učestvovali i pripadnici Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH - oko 25.000 ljudi.

Foto: Srđan Ilić

Vojska Republike Srpske Krajine imala je najviše 34.000 pripadnika, pretežno rezervista.

Tribunal u Hagu je presudom iz aprila 2011. ocenio da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, kojim je rukovodio Franjo Tuđman, sa ciljem da se "prisilno i trajno ukloni srpsko stanovništvo i naseli Hrvati".

Od 12 optužnica za zločine u Hrvatskoj, samo dve su se ticale Srba. Generali Ante Gotovina i Mladen Markač su prvobitno osuđeni, ali su kasnije oslobođeni u žalbenom postupku.

Komentari (0)