(VIDEO) U Srbiji postoje 22 registrovane manjinske zajednice: Koje su najbrojnije, a koje najugroženije?

Na prvom mestu nalaze se Mađari kojih je 250.000. Drugi po brojnosti su Bošnjaci - 150.000, posle njih Romi sa nešto manje, oko 130.000, na četvrtom i petom mestu su Albanci i Rumuni, a posle njih su Slovaci, Hrvati i Rusini kojih ima manje od 25.000.

Sve ove nacionalne manjine koncentrisane su u različitim delovima naše zemlje, pa tako najbrojnija nacionalna manjina, odnosno Mađari žive pretežno u Vojvodini i to u Bačkoj, Rumuni su ponajviše u Banatu,  Bošnjaci su najbrojniji u raškoj oblasti, Romi su nacionalna manjina koja je najrasprostranjenija kako u urbanim, tako i seoskim sredinama, a Albanci u Srbiji žive pretežno u Bujanovcu I Preševu.

Interesantno je to, treba proveriti, da u Srbiji ima 22 registrovane manjinske zajednice, a 24 nacionalna saveta za manjine.

To je dva saveta više u odnosu na postojanje manjinskih zajednica.

Printscreen: Newsmax Balkans

Obaveze nacionalnih saveta su, bar na papiru, da vode računa o četiri ključne stvari i tu spadaju obrazovanje, kultura, informisanje i službena ubotreba jezika.

Za sve ove obaveze nacionalni saveti na godišnjem nivou od države dobijaju novac za rad iz budžeta.

Budžet nije isti za sve Nacionalne savete

Budžet nije isti za sve nacionalne savete, on se određuje po brojnosti, projektima i postignutim rezultatima.

Nacionalni savet mađarske zajednice dobija najviše i ta brojka na godisnjem nivou dostize 75 miliona dinara, posle njih su Bošnjaci sa 30 miliona dinara, zatim Romi sa 27 miliona dinara i potom Albanci i Rumuni.

Ako analiziramo rad Nacionalnog saveta romske manjine, videli smo da je njihov godišnji budžet oko 27 miliona dinara.

Na njima je da taj novac usmere na rešavanje socijalno-ekonomskih problema, da ulažu u obrazovanje na romskom jeziku, što za sada nije slučaj, jer je romski još uvek izborni predmet.

"Evidentan napredak u procesu inkluzije Roma"

Međutim, stavke poput dvojezičnosti dokumenta, kao i poboljšanje pozicija prilikom zapošljavanja, kao i mogućnost napretka u praksi nisu toliko vidljive. Glavni problem je nerazumevanje suštinskih problema romske zajednice od strane nacionalnih saveta zbog čega se pare neadekvatno troše.

Predsednik Nacionalnog saveta romske manjine Dalibor Lekić istakao je za Newsmax Balkans da je po svim pitanjima koja se tiču unapređenja položaja Roma u Srbiji, usvojena strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, odnosno za unapređenje položaja Roma.

Printscreen: Newsmax Balkans

"To je jedan strateški dokument za period od 2022. do 2030. godine. Jako je važno što se strateški pristupilo rešavanju problema Roma, u toj strategiji su obuhvaćene oblasti kao što su obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravstvena zaštita, antidiskriminacija i sve one teme koje su značajne za proces integracije Roma. I Nacionalni savet je deo koji je od svog tela za praćenje, implementaciju strategije za socijalno uključivanje Roma", ukazao je naš sagovornik.

Naglasio je da je zadnjih godina evidentan je napredak u procesu inkluzije Roma.

"Taj točak inkluzije Roma se snažno zavrteo i ide u jednom dobrom pravcu", rekao je on.

"Neophodno da se više uključimo"

Međutim, stavke poput dvojezičnosti dokumenta, kao i poboljšanja pozicija prilikom zapošljavanja, ali i mogućnosti napretka u praksi i dalje nisu toliko vidljive.

Glavni problem je nerazumevanje suštinskih problema romske zajednice od strane nacionalnih saveta, zbog čega se pare na neki način neadekvatno troše.

Dženet Koko iz Ženske romske mreže rekla je za Newsmax Balkans da bi Nacionalni savet trebalo da deluje u interesu Roma i Romkinja.

"Prva i osnovna stvar je bavljenje romskom problematikom, odnosno rešavanjem svih problema koji se tiču Roma i Romkinja. Mogu da kažem, kao predstavnica Romske ženske mreže, mislim da bi zapravo samo trebalo da se još više uključimo, da imamo saradnju koja će biti dugotrajna", rekla je ona.

Zaključak je da zapravo dolazi do nerazumevanja između same zajednice i Nacionalnog saveta.

Komentari (0)