Doživotno učenje i hobiji mogu da smanje rizik od demencije, pokazala studija

Ako rešavate samo jednu ukrštenicu dnevno, verovatno ćete da postanete dobri upravo u ukrštenicama. Sve više istraživanja, međutim, pokazuje da različite navike i hobiji deluju kao svojevrsni kognitivni trening, gradeći znanje i veštine koje mogu da ojačaju pojedine delove mozga kako starimo, prenosi Klix.ba.

Jedna nedavna studija povezala je manji rizik od Alchajmerove bolesti i kognitivnog pada sa doživotnim učenjem.

To podrazumeva intelektualno stimulativna iskustva (čitanje i pisanje, učenje stranog jezika, igranje šaha, rešavanje zagonetki, odlazak u muzeje) od detinjstva pa sve do penzije.

Kako navodi neuropsiholog Andrea Zamit iz Univerziteta u Čikagu hobiji na neki način rastežu vaš mozak i vaše razmišljanje.

Ako niste rano u životu prigrlili ono što Zamit naziva kognitivno obogaćujućim aktivnostima, nije kasno da počnete.

Igre za trening mozga

Srednje životno doba nudi važan prozor za zaštitu zdravlja mozga, a naučnici istražuju širok spektar mogućih načina da ostanemo "mentalno oštri", od učenja sviranja instrumenta do posmatranja ptica i igara za trening mozga.

"Nije poenta u jednoj aktivnosti. Više se radi o pronalasku smislenih aktivnosti prema kojima osećate strast", kaže Zamit, uz naglasak da je važno u njima da se istraje, a ne samo povremeno da ih isprobava.

Fizičko zdravlje takođe je ključno za zdravlje mozga. Zato stručnjaci preporučuju i fizičku aktivnost koja podiže puls, ali i kontrolu krvnog pritiska, kvalitetan san pa čak i vakcinaciju u starijoj životnoj dobi.

Foto: Envato

Međutim, promene životnog stila pružaju šansu da se "uspori krivulja propadanja".

Zamitina studija o doživotnom učenju obuhvatila je gotovo 2.000 starijih osoba, od 53 do 100 godina, koje na početku nisu imale demenciju i bile su praćene osam godina.

Istraživači su ih ispitivali o formalnom obrazovanju i drugim intelektualno stimulativnim aktivnostima u mladosti, srednjim godinama i starijem dobu, te im redovno provodili niz neuroloških testova.

"Kognitivna rezerva"

Deo učesnika je s vremenom ipak dobio dijagnozu Alchajmerove bolesti, ali se bolest pojavila pet godina kasnije kod onih koji su imali najviše doživotnog učenja u odnosu na one sa najmanje, navodi Zamitin tim u časopisu Neurology.

Viša mentalna aktivnost u srednjim i kasnijim godinama povezana je i sa sporijim kognitivnim padom.

Još zanimljiviji su bili nalazi obdukcija 948 učesnika koji su umrli tokom studije. Čak i kada su njihovi mozgovi sadržavali tipična obeležja Alzheimerove bolesti, ljudi čiji je život bio kognitivno "obogaćen" imali su bolje pamćenje, mišljenje i sporiji pad pre smrti.

To je ono što naučnici nazivaju kognitivnom rezervom. Reč je o tome da je učenje ojačalo nervne veze u različitim regijama, čineći mozak otpornijim i sposobnijim da barem neko vreme nadoknadi oštećenja uzrokovana starenjem ili bolešću.

Foto: Envato

Studija Rush centra ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu, ona pokazuje povezanost između kognitivne stimulacije i rizika od demencije. Ipak, i druga istraživanja nude slične tragove, poput onih koja zdravlje mozga povezuju sa sviranjem muzičkog instrumenta.

Studija koju finansiraju američki Nacionalni instituti za zdravlje sada ispituje ima li koristi od dugotrajnog korištenja kompjuterskih vježbi koje ciljaju poboljšanje pažnje i vremena reakcije.

"Birajte aktivnosti koje će vas terati da razmišljate"

Stručnjakinja Džesika Langbaum sa Baner Alchajmer Instituta tvrdi da brzina obrade informacija u mozgu utiče na to koliko dobro možemo da obavljamo više stvari odjednom.

Za sada ona savjetuje da se biraju aktivnosti koje nas teraju da brzo razmišljamo.

"Recimo, pridruživanje čitalačkom klubu jer se tako spaja individualno čitanje s diskusijom i društvenom povezanošću", zaključila je Langbaum. 

Mnogi hronični zdravstveni problemi koji se javljaju u srednjoj dobi povećavaju rizik od kasnijeg razvoja Alchajmerove bolesti ili drugih demencija. Na primjer, visok krvni pritisak oštećuje krvne sudove, što je loše za srce i smanjuje dotok krvi u mozak.

Loše kontrolisan dijabetes može da podstakne štetne upalne procese u mozgu. To znači da ključne preporuke za zdravlje srca, redovna fizička aktivnost, dosta voća i povrća u ishrani, izbegavanje gojaznosti i kontrola dijabetesa, visokog krvnog pritiska i holesterola, istovremeno doprinose i zdravlju mozga.

Dodatni korak je vakcinacija protiv herpesa zoster. Ona ne samo da sprečava izuzetno bolan osip, nego sve više istraživanja pokazuje da vakcinisane osobe imaju i manji rizik od razvoja demencije.

Komentari (0)