Gde je odmor privilegija, a gde višegodišnja zasluga: Brazilci imaju 30 dana godišnje, Kinezi samo pet

Brazil, Finska, Panama, Peru i Ujedinjeni Arapski Emirati spadaju u zemlje koje zakonski garantuju 30 dana godišnjeg odmora (uz određene uslove kao što su staž ili tip zaposlenja), piše u tekstu objavljenom na blogu Deel.

Brazilci mogu na odmor nakon godinu dana rada, a zaposleni imaju pravo na 30 kalendarskih dana (20 radnih dana) plaćenog odmora.

Finska ima minimalno 30 dana plaćenog odmora godišnje, a u Panami nakon godinu dana rada, zaposleni dobijaju najmanje 30 dana odmora.

Ko radi u Peruu puno radno vreme donija najmanje 30 dana odmora, a ko radi skraćeno radno vreme ima najmanje šest dana odmora.

Što se tiče situacije u UAE, tokom prvih šest meseci rada dobijaju se dva slobodna dana mesečno. Nakon šest meseci zaposleni u Emiratima ima najmanje 30 dana godišnje.

Foto: AP/Altaf Qadri

Sa 26 dana godišnjeg odmora, Luksemburg se svrstava među evropske zemlje koje zaposlenim nude najviše slobodnih dana tokom godine. Ovaj broj ne uključuje državne praznike, što čini Luksemburg izuzetno atraktivnim za zaposlene koji cene balans između posla i privatnog života.

Broj dana godišnjeg odmora u Kini raste srazmerno trajanju karijere

Kineski zakon godinama zaokuplja pažnju javnosti, a ova azijska zemlja svojim zaposlenima daje svega pet radnih dana godišnjeg odmora.

Naime, kineski Zakon o radu propisuje da svi oni koji imaju radno iskustvo kraće od 10 godina, ostvaruju pravo na svega pet radnih dana godišnjeg odmora.

Foto: Envato

Broj dana godišnjeg odmora raste srazmerno trajanju karijere, pa tako oni koji rade duže od 10, a manje od 20 godina mogu da odmaraju 10 dana godišnje, a oni koji rade duže od 20 godina imaju godišnji odmor u trajanju od 15 radnih dana.

Naravno, to nisu jedni dani u godini kada Kinezi nisu zaposleni. U Kini radna nedelja traje šest dana, a pored slobodnih dana tokom sedmice, građani su slobodni i tokom državnih praznika kojih u ovoj državi ima ukupno 11.

Zakon u Kini takođe omogućava da se neiskorišćeni odmor isplati u novcu.

Na Filipinima se, kao i u Kini, najmanje odmara. Zaposleni imaju pravo na pet dana plaćenog odmora godišnje. Ako zaposleni ne iskoristi tih pet dana, može dobiti novčanu kompenzaciju umesto odmora.

U Singapuru je zakonski minimum relativno nizak (sedam dana), ali se odmor obračunava mesečno i može rasti ako poslodavac daje više dana od zakonskog minimuma.

Foto: Envato

Zaposleni koji rade pet dana nedeljno imaju pravo na najmanje sedam dana plaćenog odmora godišnje. Odmor se obračunava mesečno po stopi od 0,58 dana mesečno.

Ako zaposleni ima više od sedam dana: mesečna stopa obračuna se računa tako što se ukupni godišnji odmor podeli sa 12.

U Japanu odmaraju samo 10 dana

Kada je reč o državama u kojima radnici imaju pravo na kraće odmore na vrhu liste nalazi se zemlja sa najvrednijom nacijom na svetu – Japan. Ova ostrvska zemlja je druga nakon Kine po trajanju godišnjeg odmora.

Naime, u ovoj državi u oni koji tek počinju radni odnos imaju pravo na deset dana godišnjeg odmora. Sa svakom narednom godinom staža, dužina njihovog odmora se povećava za jedan dan, dok ne dođe do krajnje granice od 20 dana godišnjeg odmora.

Mali broj dana godišnjeg odmora ima i Turska u kojoj se broj slobodnih dana povećava po istom principu.

Oni koji rade manje od pet godina imaju pravo na odmor od 14 radnih dana, 20 radnih dana imaju oni koji rade do 15 godina i 26 dana oni koji maju više od 15 godina staža.

Komentari (0)