(VIDEO) "Utiče na mentalno zdravlje": Klimatska anksioznost - nova dijagnoza kao posledica naglih promena vremena

Toplotni talas, samo u prošloj godini, odneo je oko 60.000 života širom Evrope, dok se sa mentalnim zdravljem bori preko 84 hiljade Evropljana.

Posledice sa kojima se susrećemo zbog naglih promena vremena odražavaju se u povećanom broju hospitalizacija osoba sa mentalnim poremećajima, pozivima na linije za pomoć mentalnom zdravlju, ali i broju hitnih poseta psihijatru.

I sve to ne uključuje one koje muče klimatske promene.

Psihološkinja: Leti mnogo više agresije i zločina

Master psiholog Nađa Tulić istakla je za Newsmax Balkans da je anksioznost sama po sebi kompleksno stanje koje je frustrirajuće i koje najčešće karakteriše preplavljenje.

Foto: Tanjug/AP/Emilio Morenatti

"Kada u to uvedemo faktor te promene klime, možemo da kažemo da pored preplavljenja osećamo još dodatno preplavljenje koje nas nekako deklanšira i onda tu nastaje problem. Ne znam kako ću ujutru da se osećam kad ustanem, da li će biti vrućina ili će biti hladno. U vreme vrućina i leti je mnogo više agresije. Kriminalistika kaže da leti imamo mnogo više zločina. Sve to dovodi do zaključka da definitivno klima utiče i na naše mentalno zdravlje", ukazala je psihološkinja.

"Fizička aktivnost i mentalna higijena"

Dodala je da čovek mora da radi na sebi svakodnevno i da nedostatak fizičke aktivnosti utiče na mentalno zdravlje.

"Treba da vodimo računa o mentalnoj higijeni. I te kako postoje načini i alatke na koje možemo da se adresiramo da bismo sebi pomogli, poput meditacije, dnevnika, zapisivanja, psihoterapije, sporta. Fzička aktivnost je jako važna. Ljudi su sve manje fizički aktivni, što i te kako utiče na naše mentalno zdravlje. U zdravom telu, zdrav duh. Važna je i konekcija sa drugim čovekom jer smo se dosta izolovali", ukazal je psihološkinja.

Meteorološkinja: Odgovor atmosfere na delovanje čoveka

Sve kraće i slabije zime i sve duža i toplija leta, vremenske promene u danu kojima smo svi svedoci su posledica klimatskih promena.

Nešto od vremenskih nepogoda, što ranije nije bilo uobičajeno, sada jeste. Pa su tako požari, cunamiji, suše i razne vremenske nepogode postale skoro svakodnevnica.

To nije delovanje prirode, to je možda njen odgovor, na delovanje čoveka.

Foto: Envato

Meteorološkinja Anđela Vukićević rekla je da su nepogode usled klimatskih promena ekstremne.

"One su sve bile prisutne i ranije, ali ne u toj meri i toliko često. Mi u Srbiji i na Balkanu nismo bili svedoci leta koje je imalo preko 10-15 dana, temperature preko 35 stepeni vezano. To je sve odgovor atmosfere na delovanje čoveka", naglasila je meteorološkinja.

Dodala je da čovek može manje da koristi automobil, da se češće vozi biciklom, da manje koristi energiju u kući.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Naravno, to ne može tako brzo. Kima se godinama menjala da bismo došli do ove tačke. Klima bi se smirila, kada bismo mi prestali sa svim tim delovanjima. Tokom korone, gde je bila umanjena aktivnost ljudi, vazduh se pročistio i samim tim je bilo manje nekih čestica u vazduhu koje bi mogle da izazovu stvaranje češćih oluja. Ako bismo umanjili, ublažili i usporili proces korišćenja posebnih goriva i energenata, klima bi se vremenom primirila", zaključila je Vukićević.

Rešenje za ovakve probleme kao što je uticaj toplotnih talasa na mentalno zdravlje, za sada nema.

Evropska komisija, koja mentalno zdravlje smatra ravnopravno sa fizičkim, ne prepoznaje klimatsku anksioznost kao poziv na akciju.

I dok vremenske promene izgledaju kao da su deo dečije igre toplo-hladno, Ujedinjene nacije upozoravaju da sada živimo u eri globalnog ključanja.

Komentari (0)