(VIDEO) Komisija za visoko obrazovanje: mesec dana rada, jedan sastanak, cilj i dalje nejasan

O reformi visokog obrazovanja govori se s vremena na vreme. Moglo se čuti i 2017. od tadašnjeg ministra prosvete da reforma visokog obrazovanja u Srbiji nije završena, a godinu dana kasnije ondašnja rektorka beogradskog Univerziteta rekla je da je Bolonjska deklaracija dala samo smernice za reformu obrazovanja i da je potrebno sagledati efekte.

Sada se u svetlu aktuelne krize koja je pogodila državne fakultete sve češće govori o potrebi za promenom. Zadatak Komisije koju je Vlada osnovala jeste analiza dužine studiranja, prosečnih ocena i drugo, ali cilj za sada nije jasan.

"Ja mislim da je jedna od dilema sa kojom će se naše društvo suočiti pitanje pravih ishoda Bolonjskog procesa i da li je taj Bolonjski proces uopšte takav kakav je treba da opstane u našem visokom obrazovanju. Ja lično smatram da je problem našeg visokog obrazovanja između pstalog i u tome što smo autonomiju univerziteta previše liberalizovali. Odnosno, mi smo je do te mere učinili bezobalnom da je ona izgubila svoj smisao", navodi Vladan Petrov profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. 

Vladimir Obradović profesor Fakulteta organizacionih nauka, navodi da jedna od stvari na kojoj treba raditi pored razvoja online obrazovanja jeste mobilnost studenata.

"Naši studenti imaju male mogućnosti da se kreću, međutim to nije dovoljno dobro i treba raditi na mobilnosti. Kako unutar zemlje da kada studirate jedan fakultet možete uzeti izborne predmete sa nekog drugog fakulteta koji vas zanima. Na primer, zašto na FON neko ko studira ljudske resurse ne bi mogao da uzme neki predmet sa Filozofskog fakulteta koji mu odgovara? Ali isto tako u Evropi da naši studenti mogu neke predmete i semestre da završavaju na drugim fakultetima po Evropi i vraćaju se sa drugom vizurom i drugim znanjima", objašnjava Obradović. 

Foto: Milena Đorđević

Najava promene u visokom obrazovanju dogodila se najpre krajem prošle godine kada je predloženo da strani univerziteti dođu u Srbiju, ali je predlog povučen. Formirana je u martu i Radna grupa za izradu Nacrta Zakona o visokom obrazovanju, pa je rasformirana.

Potrebne promene

Profesori uglavnom smatraju da su potrebne promene, ali da ih je u ovom trenutku teško postići kako zbog pitanja legitimiteta Vlade, tako i zbog upitne spremnosti akademske zajednice da razgovara, ali i zbog čitave atmosfere između Vlade i univerziteta. 

Printscreen: Newsmax Balkans

"Nažalost, mi imamo i drugu sklonost da mnoge stvari ne radimo dovoljno temeljno i sistematično i onda vrlo često kod nas reforme ostaju jednim dobrim delom na papiru. Nove mere koje su nekada dobre ne sprovode se na pravi način, to se reperkutuje svakako i na oblast visokog obrazovanja", zaključuje Vladan Petrov.

Prethodna školska godina nije standardna

S druge strane, Vladimir Obradović navodi da smo imali školsku godinu iza nas koja nije standardna.

"Može se reći svašta drugo, ali svakako nije jedna standardna, regularna godina i sve analize na osnovu te školske godine ne bi bile adekvatne. Tako da visoko obrazovanje treba menjati, ali sada svakako nije trenutak", kaže Obradović. 
Profesori ne odbacuju ideju o dovođenju stranih univerziteta, ali naglašavaju da je bitno pod kakvim uslovima bi to moglo da se realizuje. Ono u čemu su mišljanja podeljena jeste pitanje granice autonomije visokoškolskih ustanova.

Jedni su optimistični, drugi pesimistični po pitanju mogućih ishoda analize rada fakulteta kojom se bavi nova Vladina desetočlana Komisija.

Ceo prilog pogledajte u videu: 

Komentari (0)