(INFOGRAFIKA) Zašto se rađa sve manje dece: Posle skoka početkom 2000-ih, Srbija ide ka najmanjem broju beba u istoriji

Šef Odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS Gordana Bjelobrk istakla je za Newsmax Balkans, da je trend smanjenja broja rođenih beba posebno izražen u centralnoj i zapadnoj Srbiji, gde je zabeležen pad od više od sedam odsto, ali je dodala ni ostali delovi zemlje nisu izuzetak.

"U Beogradskom regionu broj beba je na približno istom nivou kao prošle godine (pad od samo jedan odsto), dok je najveći pad zabeležen u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (oko 700 beba manje nego 2024. godine). Ti podaci pokazuju i regionalne razlike u uslovima života, rada, migraciji mladih i pristupu svim uslugama", precizirala je Bjelobrk.

Statistički skok iz 2000-ih "odloženi efekat"

Podaci RZS pokazuju da je jedini veći skok u broju rođenih zabeležen između 2001. i 2004. godine.

U tom kratkom periodu došlo je do privremenog povećanja nataliteta, što je, prema rečima Bjelobrk, delimično posledica više faktora, kako demografskih, tako i društveno-ekonomskih.

"Najpre, važno je napomenuti da je u tom periodu rađala generacija žena koje su rođene tokom 70-ih godina. Napominjem da je prosečan broj živorođenih u periodu od 1971. do 1980. iznosio oko 110.000. One su početkom dvehiljaditih ušle u optimalne reproduktivne godine, što je prirodno doprinelo većem broju živorođenih", objasnila je Bjelobrk.

Prema njenim rečima, rast broja živorođenih više je demografski "odloženi efekat" nego rezultat konkretnih mera populacione politike.

"To se vidi i po tome što taj trend nije dugoročno nastavljen, jer nakon 2004. broj rođenih ponovo ulazi u pad, koji se produbljuje sve do danas", ukazala je naša sagovornica.

Grafika: Newsmax Balkans/Mina Kendereški

Profesor Geografskog fakulteta sa Odseka za demografiju Petar Vasić bejbi bum u tom periodu objašnjava "odloženim rođenjima" generacija koje su tokom 90-ih, zbog krize, ratova i sankcija, odlagale osnivanje porodice.

"S druge strane, nagli pad od 2005. godine ne znači realni demografski kolaps, već posledicu promene metodologije. Od 2005. godine, Republički zavod za statistiku više ne uključuje rođenja srpskih državljanki koje su rodile decu u inostranstvu", pojasnio je profesor za Newsmax Balkans.

Foto: Envato

Bjelobrk je dodala da upravo ovaj primer skoka pokazuje koliko je važno da populacione politike budu sistemske i dugoročne.

"Jer privremeni skokovi, bez šire podrške porodicama i mladima, ne mogu preokrenuti negativne demografske tokove", ukazala je naša sagovornica.

Skriveni uzroci pada broja rođenih beba 2025.

Broj rođenih beba u Srbiji u prvih osam meseci 2025. godine beleži znatan pad, što je izazvalo zabrinutost stručne i šire javnosti.

Iako je sličan pad zabeležen i tokom pandemije 2020. godine, demograf prof. dr Petar Vasić pojašnjava da su razlozi sada mnogo kompleksniji i delimično nepoznati.

"Tokom kovida smo tačno znali uzrok smanjenog broja rođenja - zdravstvena kriza, neizvesnost, ograničeno kretanje. Danas, međutim, objašnjenja se kreću u više pravaca", istakao je Vasić.

Jedan od ključnih faktora, prema njegovom mišljenju, jeste intenzivna emigracija mladih ljudi, naročito žena između 25 i 35 godina starosti, koje su u najplodnijem reproduktivnom dobu.

"Ti ljudi su nosioci reprodukcije. Ukoliko oni masovno napuštaju zemlju, pad broja rođenja je logična posledica. Problem je što zvanična statistika ne uključuje spojnu migraciju, pa se podaci precenjuju, a stope fertiliteta veštački izgledaju niže", pojašnjava profesor.

Zbog nedostatka ažurnih i preciznih podataka o stvarnom broju stanovnika, Vasić je istakao značaj što hitnijeg uspostavljanja Centralnog registra stanovništva, koji bi omogućio kontinuirano praćenje demografskih kretanja.

Klimatske promene utiču na plodnost?

Drugo moguće objašnjenje dolazi iz zajedničkog istraživanja Geografskog fakulteta, Fakulteta organizacionih nauka, Ekonomskog fakulteta i Instituta društvenih nauka.

Kako je naveo Vasić, projekat POPEN, koji se bavi uticajem klimatskih promena i zagađenja vazduha na populaciju, ukazuje na zabrinjavajuće nalaze.

"Otkrili smo da ekstremno visoke temperature, poput onih iz leta 2024. godine, znatno povećavaju stopu spontanih pobačaja. Za svaki stepen iznad prosečne temperature, povećava se rizik od fetalnog gubitka za dva procentna poena", precizirao je profesor.

Foto: AP

Procene istraživača pokazuju da je u prva dva kvartala 2025. godine rođeno oko 1.000 beba manje upravo zbog toplotnih talasa iz prethodnog leta.

Bjelobrk dodaje da je pad broja rođenih u 2025. godini nastavak dugotrajnog demografskog trenda u Srbiji, ali i odraz složenih i višeslojnih uzroka koji utiču na odluku parova da imaju decu.

"Jedan od ključnih razloga za kontinuirani negativan prirodni priraštaj u Srbiji jeste upravo smanjenje broja žena u fertilnom dobu - dakle, sama osnova za rađanje se sužava, dok se istovremeno menja i obrazac ponašanja, odnosno dominira moderan reproduktivni model u kojem se rađa manji broj dece po ženi", precizirala je Bjelobrk.

Postoji li rešenje?

Iako trenutno ne postoji brzo rešenje za demografsku krizu, Krstić veruje da dugoročne promene u populacionoj politici mogu doneti rezultate.

Sagovornik Newsmax balkans kritikuje aktuelni model koji je, kako kaže, previše fokusiran na finansijske stimulacije za treće i četvrto dete.

"Problem nije u onima koji već imaju decu, već u onima koji nikada ne započnu roditeljstvo. Sve veći broj mladih ostaje bez potomstva - voljno ili nevoljno. Populaciona politika mora se fokusirati na njih, i to kroz promenu društvene paradigme, a ne samo kroz finansijske podsticaje", zaključuje prof. dr Vasić.

Komentari (0)