Snaga borbe za novi život: Željka godinama čeka na transplantaciju jetre, još nije dobila nijedan poziv

Željka je za Newsmax Balkans ispričala da je trenutno stabilnog zdravstvenog stanja, što ne mora da znači da će tako biti i sutra.

"Pacijenti koji se nalaze na listi čekanja za transplantaciju jetre nikada ne znaju kada može da dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja i kada mogu da završe na bolničkom lečenju. Ulazim sada u četvrtu godinu čekanja. Za to vreme nisam dobila nijedan poziv da se potencijalni donor pojavio. Ali, drago mi je što o ovome govorimo pred kraj godine, kada treba da shvatimo da materijalne stvari i pokloni nisu bitni, najveći poklon je - život", istakla je Željka u emisiji "Tražim reč".

Svoju životnu borbu započela je 2011. kao studentkinja druge godine Medicinskog fakulteta, kada je otišla na rutinsku operaciju žučne kese.

Međutim, zbog postoperativnih komplikacija morala je da prođe kroz niz teških operacija i dug oporavak. Zbog zdravstvenih problema napustila je medicinu i završila Višu medicinsku školu, postavši viši radiološki tehničar.

Sin Jakov kao nada i podsticaj

Pre četiri godine lekari su joj saopštili da joj je neophodna transplantacija jetre i da treba da uđe na listu čekanja. Iako je čekanje često ispunjeno strahom i neizvesnošću, nada joj je rođenje sina Jakova, koji je stigao na svet 4. septembra i dao joj dodatnu snagu.

"Onog trenutka kada sam ostala u drugom stanju, bila sam preplavljena osećajem i sreće, ali i ogromnog straha - zbog zdravstvenog stanja nisam ni znala da li smem da budem u drugom stanju, da li ću uspeti da iznesem trudnoću do kraja. Zahvaljujući divnom profesoru Ćulafiću i profesorki Plašinac, uspela sam i Jakov je došao na svet kao najveća nagrada i podsticaj da istrajem u borbi", istakla je naša sagovornica.

Željka dodaje da su ove godine u Srbiji urađene više od stotinu transplantacija, što je značajan pomak, ali da je još mnogo onih koji čekaju.

Skoro dve decenije života sa bolešću

Pavle Lazarević, koji je nakon 19 godina života sa bolešću jetre u oktobru prošle godine uspešno transplantiran, ističe koliko je psihološki teško čekati na poziv.

"Teško je bilo na psihološkom planu uopšte biti na listi za transplantaciju jer ne znate da li ćete dočekati taj organ. Imao sam sreću u nesreći da je od trenutka kada sam stavljen na listu do momenta kada sam izabran prošlo kratko vreme. Samo sam rekao mojoj supruzi da bih voleo da uđem u 2026. kao nov čovek, da ne razmišljam više o tome. I 2024. i 2023. su bile jako teške za našu porodicu. Porodica je najbitnija, sve drugo je prolazno", naglasio je Lazarević.

Printscreen: Newsmax BalkansPavle Lazarević sa suprugom i sinom

Njegova supruga Suzana dodala je da je podrška porodice bila ključna u najtežim trenucima, a zahvalnost prema porodici donora neizmerna.

"Bilo je jako teško, ali motiv i pokretač nam je bilo dete. Uspeli smo da prebrodimo sve probleme i da izađemo kao pobednici. Ovom prilikom se zahvaljujemo porodici donora koja je u trenutku njihove najveće boli smogla snage i rekla 'da' doniranju organa i omogućila Pavlu da danas bude sa nama, da bude tu za treći rođendan svog deteta. Zato je svaka odluka o doniranju organa poklon ne samo jednom čoveku, već celim porodicama", navela je ona.

Situacija u Srbiji po pitanju transplantacija polako se menja, ali i dalje je mnogo onih koji čekaju. Priče poput Željkine i Pavlove podsećaju na važnost svake odluke da se kaže "da" doniranju organa i daju nadu svima koji čekaju svoju šansu za novi život.

Uprkos ohrabrujućem trendu, broj donora je i dalje nedovoljan - 1.800 ljudi i dalje čeka, među njima je i oko četrdesetoro dece.

Za svakog od njih čekanje predstavlja svakodnevnu borbu sa ograničenjima koje bolest nameće, sa neizvesnošću koja traje mesecima, a nekad i godinama. 

Komentari (0)