Legitiman ili netransparentan politički aktivizam: Šta je pokazala studentska akcija prikupljanja potpisa za izbore

Studentska akcija "Raspiši pobedu", tokom koje su prikupljani potpisi podrške zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, održana je u nedelju na više lokacija širom Srbije.

Studenti u blokadi najavili su da će o rezultatima akcije javnost obavestiti u naredna tri dana. Istovremeno, u nedelju uveče se ispred Skupštine Srbije okupljenima obratio predsednik Aleksandar Vučić, poručivši da će izbori biti održani naredne godine, bez preciziranja datuma.

O tome kako izgleda ovakav vid političkog aktivizma, kako su građani reagovali na studentske štandove i da li broj prikupljenih potpisa može uticati na odluku o raspisivanju izbora, razgovarali smo sa Zoranom Ostojićem, novinarom TV Tanjug, i Savom Stambolićem, političkim analitičarom.

Stambolić ocenjuje da studentska akcija predstavlja povratak u okvir klasičnog političkog delovanja, ali uz određene rezerve.

"To mi deluje kao jedno vraćanje normalnom političkom aktivizmu, kako je i sam predsednik Vučić govorio. To je nešto na šta se dugo apelovalo", rekao je Stambolić u emisiji "Otvori oči", podsetivši da je o krizi koja je prethodila ovim dešavanjima govorio još krajem 2024. godine.

Foto: Milena ĐorđevićSava Stambolić

Ipak, on smatra da problem ostaje činjenica da se politička organizacija i dalje vezuje za univerzitetske prostore. Po njegovim rečima, "nije legitimno da fakulteti postanu centrale političkog pokreta", niti je, kako kaže, pošteno prema građanima, jer ponuda studenata i dalje nije do kraja jasna.

Stambolić ukazuje i na nedostatak pune transparentnosti.

"Još uvek nije jasno ko će biti na toj listi, kakav je program i za šta građani zapravo daju svoj potpis", ukazao je on.

"Manja masovnost, drugačiji pristup"

Sagovornik primećuje i da je masovnost, karakteristična za ranije studentske i građanske proteste, ovog puta izostala.

"Ne možete da pronađete ni fotografije masovnih okupljanja kao ranije", navodi on, dodajući da su sami studenti poručili da im masovnost sada nije cilj, već prikupljanje potpisa kao legitimno sredstvo političke borbe.

Istovremeno, Stambolić ocenjuje da je promenjen i ton studentskih zahteva.

"Ranije je postojao imperativ, mora, zahteva se... Sada se ide na legitiman pokušaj kroz potpise, što deluje manje kao pretnja", rekao je on, uz napomenu da taj zaokret ipak može delovati i kao izgovor za slabiji odziv građana.

"Nema ništa neuobičajeno u prikupljanju potpisa"

Novinar TV Tanjug Zoran Ostojić smatra da studenti ovim aktivnostima pokušavaju da kapitalizuju raniju podršku građana, ali da u samom postupku nema ničega spornog.

"Svi politički akteri koji učestvuju na izborima prikupljaju podatke i potpise. To nije protivzakonito", rekao je Ostojić, ocenjujući da studenti verovatno računaju da im odgovara da izbori budu održani što kasnije, kako bi imali više vremena da izgrade bazu sigurnih glasova.

Foto: Milena ĐorđevićZoran Ostojić

Govoreći o podacima koji su se pojavili u javnosti, poput informacije da je u Nišu za jedan dan prikupljeno 17.000 potpisa, Ostojić ističe da prema takvim brojkama treba biti oprezan.

"Ne bih odmah verovao tim podacima, isto kao što nisam verovao ni procenama o broju ljudi na mitinzima, bilo vlasti, bilo opozicije", naveo je sagovornik Newsmax Balkans.

Prema njegovim rečima, studenti su tek na početku procesa političke konkretizacije i još uvek nije jasno kakav će ideološki profil imati eventualna studentska lista.

Izbori, atmosfera i poverenje u proces

Oba sagovornika saglasna su da je ključno pitanje uoči narednih izbora atmosfera u kojoj će oni biti održani.

Stambolić smatra da je poslednjih dana primetno smirivanje tenzija i da odluke, poput ponovnog uspostavljanja saobraćaja ispred Skupštine, nisu donošene pod pritiskom.

"Prostor je učinjen prohodnim u jednoj slobodnoj i svečarskoj atmosferi, bez incidenata i pritisaka", ocenio je on, dodajući da je važno da se izbori održe tek kada se stekne poverenje da će rezultati biti prihvaćeni od većine aktera.

Foto: Milena Đorđević

Ostojić, s druge strane, naglašava da Srbija već ima razvijene mehanizme kontrole izbornog procesa.

"Imamo centralni jedinstveni birački spisak, obučene biračke odbore i zapisnike bez kojih se rezultati ne mogu potvrditi. Teško je manipulisati sistemom", rekao je on, ocenjujući da su osporavanja izbora u prošlosti češće bila politička nego institucionalno utemeljena.

Da li potpisi utiču na datum izbora?

Na pitanje da li broj prikupljenih potpisa može ubrzati raspisivanje izbora, Stambolić odgovara da pritisci te vrste nemaju presudan uticaj.

"Odluke se donose u skladu sa interesima države. Eventualno, odgovorno ponašanje svih aktera može doprineti ranijem raspisivanju izbora, ali ne možemo govoriti o presudnom pritisku", rekao je on.

Sagovornici se slažu da će studentski pokret, bez obzira na krajnji domet ove akcije, ostati politički činilac u narednom periodu. Koliki će biti njegov izborni potencijal i kako će se pozicionirati na političkoj sceni, biće jasnije tek kada budu objavljeni program i kandidati, kako su studenti i najavili, tek nakon raspisivanja izbora.

Gostovanje Stambolića i Ostojića pogledajte u videu:

Komentari (0)