"Svetlost je u nama": Povratak korenima kao put ka sebi i omaž ženama u romanima Jasenke Lalović

Romani Jasenke Lalović smešteni su u jasno određen prostor i vreme, ali prevazilaze lokalni okvir.

Od istorijskih slojeva do savremenih dilema, Lalović piše o ljudima koji nose teret nasleđa, o ženama koje su ćutke iznosile nepravdu, ali i o pojedincima koji pokušavaju da razumeju sopstveni identitet u svetu u kome se sve češće beži od suštine.

Omaž ženama i neispričane priče

Gostujući u emisiji "Tražim reč" književnica je govorila i o svojoj knjizi "Zera luče" i komentarisala da li je svojim delom napravila omaž ženama Crne Gore.

Kako je rekla, činilo joj se da je mnogo toga ostalo nedorečeno i da žene tog prostora nikada nisu dobile prostor koji zaslužuju.

Istakla je da veliki odjek njenih romana pokazuje da, ukoliko se uputi reč koja se razume na pravi način i podstakne na dublje razmišljanje, onda je učinjeno ono što treba.

Naglasila je da to nisu samo priče o Crnogorkama, iako tom prostoru pripada i najlakše joj je bilo da piše o onome što prepoznaje kao svoje, već da je reč o ženama čitavog dinarskog pojasa.

Printscreen: Newsmax Balkans

Govoreći o emocijama i patnji, Lalović je istakla da se često kaže kako su suze prečica do Boga, jer tada priznajemo lične slabosti i suočavanja.

Trudila se, kako je objasnila, da njene knjige ne budu patetične, ali je svesna da su teške. Dodala je da nas najviše dotiče osećaj nepravde, o kojoj žene tog vremena nisu govorile, već su to breme nosile same, bez reči pobune.

Upravo je to, kako je rekla, bila inicijalna kapisla i glavna inspiracija da piše o ženama, jer se o muškarcima pisalo dovoljno, kroz epove i velika dela. Stubovi koji su bili skrajnuti, a izneli breme nepravde bez ijedne reči pokude na život, Boga ili sudbinu, ostali su nepravedno zapostavljeni.

Nasleđe, prostor i vreme kao ključevi razumevanja

Lalović smatra da je važno zapisivati sećanja jer su ona karika između predaka i potomaka, i način da se stvori svest o tome šta se prenelo i utkalo u naša bića.

Život na kršu, kako je istakla, predstavljao je izazov iz koga je trebalo izvući život, što je zahtevalo ogromnu snagu.

Priznala je da nije znala koliko ne zna, sve dok dublje nije ušla u psihologiju tih žena. Tada je shvatila da su se potpuno drugačiji životi vodili na samo pet ili šest kilometara vazdušne linije.

U savremenom kontekstu, kako je primetila, život se često svodi na imperativ stalnog putovanja, pa se postavlja pitanje da li je život osobe koja je ceo vek provela u radijusu od deset kilometara bio besmislen. Lalović smatra da nije, jer su te žene pronalazile načine da osmisle svoje životno trajanje.

Istakla je da je neophodno iskočiti iz matrica koje smo nasledili, jer su one često sputavajuće za žene, ali da se prilikom tumačenja mora uvek uzeti u obzir vreme i prostor u kome se nešto odvijalo.

Trpljenje je, kako je rekla, za žene tog doba bilo očekivano ponašanje, njihov način da odgovore društvenim očekivanjima.

Kriza identiteta i zera luče

Lalović je u emisiji govorila i o savremenom trenutku, ističući da je današnja bolest površnost, koja je po sebi strogo isključiva.

Kontakt sa drugim čovekom vidi kao suštinu, dok krizu identiteta smatra jednim od ključnih problema savremenog društva. 

Objasnila je da se čovek okreće unazad onda kada se temelji poljuljaju. Koreni su važni, ali je, kako je naglasila, neophodno osvestiti koje breme treba otpustiti, a koje vrednosti zadržati i preneti dalje.

"Moja zera luče se javila i povukla me napred kada sam mislila da nema izlaza. Svi smo svesni da kada padneš, treba da ustaneš. Šta je to što nas natera da napravimo iskorak, upravo Zera luče. Kada je najtamnije, ta svetlost je najsnažnija, ona je u nama. Život je dragocen i treba ga potrošiti na najbolji mogući način", objasnila je Lalović.

Na kraju je podsetila da je od plemena je izvedena jedna od najlepših reči, a to je plemenitost. To je podsetnik da se nađemo jedni drugima, da se uvažavamo kao zajednica. 

"I pored nekadašnjih dilema da to treba brisati, da treba ići ka širem posmatranju sebe, vreme je prolazilo i shvatila sam da mi treba to uporište, tako da jedno je sigurno, definitivno sam Paštrovka", sa osmehom književnica zaključuje razgovor.

Povratak sebi kao univerzalna tema

Razgovor sa Jasenkom Lalović u emisiji "Tražim reč" otvorio je niz pitanja koja prevazilaze književnost.

Njeni romani ne nude lake odgovore, ali podstiču na preispitivanje: lično, porodično i kolektivno.

U vremenu u kome statistike pokazuju porast osećaja otuđenosti i gubitka identiteta, teme kojima se bavi Lalović deluju aktuelnije nego ikad.

Njena književnost podseća da povratak korenima ne znači povratak unazad, već mogućnost da se jasnije vidi put napred.

U tom prostoru između nasleđa i savremenosti, između tame i svetlosti, nalazi se upravo ona Zera luče. Mala, ali dovoljna da pokrene promenu.

Gostovanje Jasenke Lalović u emisiji "Tražim reč" pogledajte u videu:

Komentari (0)