Čovek koji je izbo ženu na Novom Beogradu povratnik: Kako se radi sa bivšim osuđenicima?

Pritvor je osumnjičenom koji je izbo ženu na Novom Beogradu određen zbog opasnosti od bekstva, da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu, kao i jer je za to delo propisana kazna zatvora viša od 10 godina, a način izvršenja doveo je do uznemirenja javnosti.

Osumnjičeni se na saslušanju branio ćutanjem. Prvi put je osuđen 2003. godine. U Srbiji, između 40 i 50 odsto osuđenih osoba ponovo izvrši krivično delo nakon izlaska iz zatvora, zbog čega stručnjaci ukazuju na to da su potrebne sistemske promene. 

Ponovno izvršenje krivičnog dela, poznato kao povrat, odnosi se na situaciju kada osoba koja je bila pravosnažno osuđena za krivično delo, ponovo učini novo krivično delo, a zakon predviđa strože kazne i posebne kriterijume za odmeravanje kazne, uzimajući u obzir vreme od ranije osude i sličnost dela, a sve u cilju suzbijanja recidivizma i sklonosti ka vršenju krivičnih dela.

"Resocijalizacija u praksi slabo funkcioniše"

Stručnjaci poručuju da je recidivizam kod osuđenika u Srbiji na visokom nivou, ocenjuju da čak i 50 odsto osuđenih ponovi isto ili drugo krivično delo.

Specijalni pedagog Boris Herman govorio je za Newsmax Balkans o resocijalizaciji osuđenika po izlasku iz zatvora.

Istakao je da se podrška koju oni dobijaju svedena na onu napisanu na papiru.

Printscreen: Newsmax BalkansSpecijalni pedagog Boris Herman

"Ono što bismo morali sistematski da uradimo i rešimo jeste da ta podrška ne bude samo na papiru. Oni na papiru imaju taj vid podrške u smislu da su im Ustavom zagarantovana neka prava koja mogu da ostvare nakon izlaska iz zatvora. Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija je predviđeno da oni imaju određeni vid podrške, ali u praksi to slabo funkcioniše. I kada govorimo o ljudima koji se bave resocijalizacijom, nakon njihovog izlaska iz zatvora, mi tu imamo mali broj ljudi iz prostog razloga što nemamo te institucije i organizacije koje se samo time bave, odnosno organizacije koje su u tom sistemu", naglasio je specijalni pedagog.

Većina ljudi koji se bave resocijalizacijom to rade volonterski, ističe Herman, ukazujući na potrebu za intenzivnim radom sa bivšim osuđenicima.

U Srbiji ne postoji jedan poseban zakon o bivšim osuđenicima, ali više zakona zajedno garantuje prava osobama koje su izašle iz zatvora, kao građanima koji su odslužili kaznu.

"Izostaje popravna komponenta"

Psihološkinja Nađa Tulić govorila je o tome zašto dolazi do povrata kada su osuđenici služili kazne u kazneno-popravnim institucijama.

"Često govorim o tome da imamo kaznenu komponentu, ali najčešće izostaje popravna komponenta. Zapravo bi oni trebalo da budu pušteni tek kada su spremni za resocijalizaciju i da se vrate u društvo", istakla je sagovornica.

Dodala je da osim intenzivnog rada koji bi trebalo da se vrši dok su na izdržavanju kazne, smatra da bi trebalo da postoje programi koji postoje u Americi.

Printscreen: Newsmax BalkansPsihološkinja Nađa Tulić

"Oni imaju jednu osmišljenu sistemsku podršku, koja će pomoći zatvorenicima tj. bivšim robijašima da se na neki način prilagode i da na neki način mogu sebi da obezbede pristojan život", navela je Tulić.

Stručnjaci kažu da je odgovornost za recidivizam najpre na počiniocu krivičnog dela, a potom i na institucijama koje treba da pruže podršku, te na društvu u celini.

Kažu da je naročito važno pri radu sa bivšim zatvorenicima uzeti u obzir o kakvim krivičnim delima se radi, ali i o ostalim specifičnim situacijama.

"Da li je resocijalizacija do kraja ikada i moguća i da li će uopšte društvo ikada biti spremno da jednog ubicu koji je počinio teško ubistvo primi nazad u društvo i da li treba da bude spremno? To ostaje pitanje za svakog od nas", zaključila je psihološkinja.

Komentari (0)