MMR vakcinu primilo 88 odsto dvogodišnjaka, lekari upozoravaju da to nije dovoljno za kolektivni imunitet
Nakon što su se u vrtiću "Vilenjak" pojavile zauške, lekari upozoravaju da predškolske ustanove moraju da se pridržavaju zakona i da deca koja uđu u drugu godinu života moraju da se vakcinišu MMR.
Izvor: RTS |
31.10.2024. 09:12
Foto: Envato
Oko 17.000 dece svake godine treba da bude vakcinisano MMR vakcinom. Prema poslednjem podatku, iz 2023. godine, vakcinisano ih je 88 odsto. To nije dovoljno za kolektivni imunitet, prenosi RTS.
Poslednjih dvanaest godina samo jednom je u Beogradu postignut kolektivni imunitet, 2018. Tada je vakcinisano 98 odsto dece, a od tada je brojka u padu.
Kod četvoro dece u Kotor Varoši potvrđen je virusni meningitis, zbog čega su hospitalizovani u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Primaju neophodnu terapiju, a niko nije životno ugrožen, saopštio je direktor tamošnjeg Doma zdravlja "Sveti Pantelejmon" Vladimir Bibić.
Jesen donosi hladnije dane i veći rizik od sezonskih bolesti, posebno kod dece. Ovo je period kada roditelji posebno treba da vode računa o zdravlju svoje dece i da se fokusiraju na preventivne mere koje mogu ojačati imunitet i smanjiti rizik od bolesti.
"U jednoj generaciji 95 odsto dece koja treba da se vakcinišu, ako budu vakcinisana, mi stvaramo takozvani kolektivni imunitet, odnosno bedem, da virus koji je jedan od najzaraznijih virusa kada uđe u takav kolektiv gde je 95 odsto osoba vakcinisano ne može da nađe put, odnosno, jako teško nađe put do onih osoba koje nemaju imunitet, a to su na primer deca koja iz opravdanih razloga nisu mogla da budu vakcinisana jer su bolesna ili imaju neko oboljenje koje im znatno snižava imunitet", navodi za RTS epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Ivana Begović.
Više vakcinisanih u ruralnim nego u urbanim sredinama
Kada gledamo kroz statističke podatke iz beogradskih domova zdravlja 2023. više od 95 odsto vakcinisanih na Vračaru, Novom Beogradu, Čukarici, u Surčinu, Obrenovcu i Sopotu. U Domu zdravlja Zemun 83 odsto. Kažu da je najbitnije da roditelji veruju pedijatru.
"Nedoumice su uglavnom vezane za neki nastanak neželjenih efektea, nekog neprogovaranja na vreme, neprohodavanja, da li će sama vakcina napraviti neke autoimuna oboljenja, neke dodatne tegobe koje se onda vrlo lako u razgovoru sa pedijatrom prosto eliminišu", ističe pedijatar iz Doma zdravlja Zemun Biljana Radičević.
Novčane kazne za roditelje nevakcinisane dece
Prema zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, vakcinacija je u Srbiji obavezna. Država je uvela i kontrolne mehanizme. Nevakcinisana deca ne bi smela da budu upisana u školu. Za roditelje koji ne odvedu deca na vakcinaciju predviđene su novčane kazne od 50 do 150 hiljada dinara. I kazne se izriču. Doduše, retko, za tri godine, tri u Beogradu i jedna u Kragujevcu.
"Važno je da taj mehanizam na neki način funkcioniše, da su to retki slučajevi koji se dešavaju. Znači da te kontrolne mere ipak donose neki rezultat. S druge strane, cilj tih kontrolnih mera nije kažnjavanje roditelja, već da roditelji dođu na jedan drugi nivo diskusije sa zdrastvenim radnicima, zdravstvenim sistemo i promene svoje mišljenje. Ne radi se ovde o mišljenu roditelja, ovde se radi prvenstveno o pravu deteta", naglašava konsultant u Ujedinjenim nacijama za vakcinaciju i imunizaciju Dragoslav Popović.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je u emisiji "Otvori oči" televizije Newsmax Balkans da je ponuda koja je u utorak, 29. oktobra, predstavljena sindikatima konačna, ali je istovremeno najavila nastavak pregovora, ukoliko ona bude prihvaćena.
Broj žrtava poplava u istočnom španskom regionu Valensije porastao je na najmanje 95 osobe, saopštile su lokalne vlasti. Proglašena je trodnevna žalost.
Novinarka Dorotea Fišer, koja se nalazi u centru poplavljene Valensije, za Newsmax Balkans kaže da je španski grad spasen od veće katastrofe zahvaljujući dobrim pripremama i preusmeravanju reke Turije.
U gradskom autobusu za Obrenovac, na liniji 860, lakše je povređena devojčica koja se vraćala iz škole pošto joj je na glavu pala tabla sa krova vozila, saznaje Newsmax Balkans.
Demokratska kandidatkinja Kamala Haris više koristi simboličku nego efikasnu strategiju prema poljsko-američkim glasačima, ocenio je geopolitički ekspert Antoan Reno za Newsmax Balkans.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković i Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove ocenili su u emisiji "Otvori oči" da je izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2024. godinu "na liniji očekivanog" i da je "manje-više identičan prošlogodišnjem".
O uzrocima rasta, popularnosti i uspesima krajnje desnice u Evropi, njenoj realnoj snazi i ciljevima u emisiji Sinteza govori programski direktor NVO Novi treći put Dimitrije Milić.
U Srbiji u četvrtak ujutru magla i niska oblačnost, koja će se ponegde zadržati i pre podne, navodi se u vremenskoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Evropska komisija je u izveštaju za tzv. Kosovo za 2024. godinu, koji je usvojila u okviru Paketa proširenja EU, kritikovala Prištinu zbog sprovođenja aktivnosti suprotnih obavezama iz dijaloga na severu KiM i pozvala na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Nekadašnja kovid bolnica u Batajnici postaće centar za dijalizu i palijativnu negu. Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja, kaže da će se lakše i brže postaviti centar za dijalizu, budući da je za tu namenu potrebna manja adaptacija prostora.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) rekla je u emisiji Sinteza da je digitalno nasilje u porastu u svim sferama života, posebno kada je u pitanju nasilje prema ženama i devojčicama i da je jako važno da se uspostavi sistem koji može da ga prepozna kao krivično delo.
Zemlje članice Saveta bezbednosti UN su na sednici SB UN o situaciji na AP KiM ukazale da jednostrane akcije prištinskih vlasti doprinose porastu tenzija i ostale podeljene po pitanju mandata Unmika.
Komentari (0)