Čuvar zanatske tradicije: Majstor Srba duže od 40 godina popravlja obuću Zaječarcima

Nekada je svaka srpska varoš imala barem jednog majstora kod kojeg su ljudi nosili cipele na popravku ili naručivali obuću po meri. Danas ih je sve manje, ali oni koji opstaju i dalje čuvaju tradiciju ručnog rada i kvaliteta.

Među njima je i Srbobran Pavlović iz Zaječara, koji je tokom svog dugog radnog veka popravio hiljade cipela i ostao veran zanatu koji je nasledio od oca.

Pavlović priznaje da je put do obućarstva bio isprepleten sa drugim zanimanjima.

"Počeo sam još odmalena da se bavim ovim poslom, jer mi je otac radio taj posao i onda me je to zainteresovalo. Posle, sticajem okolnosti, kad sam već odrastao, bavio sam se malo sportom, igrao fudbal. A u životu sam radio sve, pa i bravarski posao, kovački… Kako sam menjao klubove, tako sam i poslove menjao", kaže majstor Srbobran u emisiji "Prozori Balkana".

Printscreen: Newsmax Balkans

Naš sagovornik se prisetio i svojih prvih koraka u zanatu.

"Išao sam na praksu dok sam išao u školu - jedan dan u školu, a jedan dan kod majstora da mu pomognem. Tad se više radilo novo, slabije su bile popravke. Majstor je subotom uvek radio generalku i častio nas. Najviše sam naučio od oca, ali i od drugih majstora", iskreno priča Pavlović za Newsmax Balkans.

Pavlović je završio školu učenika u privredi, obućarski smer, školske 1968/69. godine. U Zaječar dolazi 1979. godine. Radnju u centru grada otvara 1984. godine, nakon što je preuzeo radionicu od svog prethodnika, majstora Vukadinović Nebojše.

Stari zanat u moderno vreme

"Nekada je bilo mnogo posla. U džakovima sam nekada nosio posao kući, moja žena je radila u KTK, a mi smo onda zajedno do u noć radili. Ujutru sam dolazio u radnju, naređam obuću i nastavljao dalje. Nisam stizao ni da ručam", priseća se Pavlović.

Obućar objašnjava da se nekada koristili prirodni materijali - koža, drvo, kao i jednostavni alati, a dodaje i da je svaki par cipela bio jedinstven i prilagođen stopalu.

"Sad sve skaj... Ako bi neko od mlađih hteo da otvori radnju, mnogo treba da uloži. Kupiš lepak, gumene đonove… Mnogo truda i novca je potrebno da bi se održao kvalitet", pojašnjava zaječarski obućar.

On dodaje i da današnje vreme otežava bavljenje zanatom.

"Od zanata može skromno da se živi, ali mladi ljudi nisu zainteresovani da nauče stare zanate. Danas nema pravih majstora. Otvaraju radnje sticajem okolnosti, ali nije isti kvalitet, nije to isti zanat", kaže Srba.

Zaječar nekad i danas

Pavlović ističe da je Zaječar nekada vrvio zanatlijama, a to potvrđuje i novinar Glasa Zaječara Miljko Stojanović.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Nekada smo imali po pet, šest obućara, sarača, tašnera, opančara, glinare… Danas možda imamo dva ili tri obućara u gradu, svi su stariji od sedamdeset godina. Tako se Zaječar pretvorio u jednu kasabu. Sve ono što je odlika velikih gradova koji su negovali stare tradicije i stare zanate, Zaječar je izgubio. Mladi se više okreću IT tehnologijama i drugim zanimanjima, tako da se bojim da jednog dana možda neće imati ni ko da nam popravlja cipele", navodi novinar kog smo zatekli u radnji majstor Srbe.

Nada u naslednike

Zaječarski obućar, i pored svega, nada se da će njegovi unuci nastaviti tradiciju zanata kojim se bavi njihov deda.

"Imam dva unuka, ne znam da li će neko od njih da nastavi, ali voleo bih da ovaj zanat opstane. Od njih zavisi", zaključuje Srbobran Pavlović.

Priču o obućaru iz Zaječara pogledajte u videu:

Komentari (0)