Srbija bez spalionice opasnog otpada: Lekovi, baterije i hemikalije završavaju sa ostalim komunalnim smećem

Adekvatne spalionice se nalaze u zemljama koje su članice Evropske unije, a to bi uskoro moglo da se promeni.

Iako su na prvom mestu hijerarhije upravljanja otpadom prevencija stvaranja otpada i njegova ponovna upotreba, otpada je sve više.

Najveća količina opasnog otpada iz domaćinstava u Srbiji, među kojima su, na primer, baterije i lekovi sa isteklim rokom trajanja, završava zajedno sa ostalim komunalnim otpadom, na sanitarnim ili divljim deponijama.

Tako će biti dok se ne uspostavi održivi sistem upravljanja otpadom. 

"Vreme ističe do 2046. godine"

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović rekao je za Newsmax Balkans da postoji granična 2046. godina kako bi se završili procesi upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

"Ta godina je granična gledajući strateške planove koje su razvijali u delu životne sredine i u delu upravljanja vodama. Tada neće biti stanovništva. Nema Srbije tada", upozorio je naš sagovornik. 

Printscreen: Newsmax Balkans Siniša Mitrović

Dok se u Srbiji komunalni otpad odlaže na sanitarne i divlje deponije, pri čemu zagađuje zemljište, vazduh, reke i podzemne vode, u zemljama Evropske unije otpad se reciklira i koristi kao energent.

Međutim, nisu sve spalionice otpada ili insineratori isti. U Evropi postoji oko 70 postrojenja za tretman opasnog otpada, a u nekima od njih završi i onaj iz Srbije. 

"Komunalna preduzeća ne žele da izdvajaju novac"

Prema rečima inženjera zaštite životne sredine Igora Jezdimirovića, troškove tretmana opasnog otpada snosi onaj ko je njegov vlasnik.

"To je jedan od razloga zašto javna komunalna preduzeća i lokalne samouprave ne žele da izdvajaju opasan otpad. To bi značilo da bi oni morali da taj otpad šalju na adekvatan tretman i da za to plate", obrazložio je inženjer.

Printscreen: Newsmax BalkansIgor Jezdimirović

Iako treba, kako navodi Jezdimirović, da vodimo računa o tome da svakom kupovinom električne opreme i lekova jednim malim delom plaćamo i nadoknadu za zaštitu životne sredine, postoji podatak koji našeg sagovornika posebno zabrinjava.

"Nažalost, posle ukidanja Fonda za životnu sredinu 2013. godine, ta naknada odlazi direktno u budžet i svega 50 odsto tih sredstava vraća se za zaštitu životne sredine. Ostalo se troši za druge potrebe", ukazao je Jezdimirović. 

"Domaći insinerator stiže u aprilu"

Kada potrošimo bateriju, red je da je pravilno i odložimo. Međutim, sudbina baterija nije da završi u običnim kontejnerima jer one ne spadaju ni u metal, ni u staklo, ni u plastiku.

Interesantno je da se baterije pravilno mogu odlagati samo u maloprodajnim objektima nekih trgovačkih centara. 

Sudbina baterija, kao i ostalog opasnog otpada, uskoro bi, ipak, mogla da se promeni. 

"Domaća kompanija 'Eliksir Šabac' pre tri godine je počela sa pripremom regulatornog okvira za pribavljanje posebnih dozvola koje su potrebne za rad takvog postrojenja. Već u aprilu ćemo imati domaći insinerator za tretman industrijskog otpada koji će rešiti problem otpada u Srbiji, a i u regionu", zaključio je Siniša Mitrović. 

U zemljama Evropske unije otpad se više ne odlaže na deponije, već se u potpunosti reciklira ili tretira i ponovo koristi kao alternativna sirovina i energent. To je savremeni koncept koji menja industriju, a tehnologije su dostupne i dokazane.

Komentari (0)