Svaka četvrta osoba u Srbiji pije lekove za smirenje: Regulativa ne postoji, pacijenti tablete traže i na crnom tržištu

Podaci pokazuju da svaka četvrta osoba u Srbiji povremeno ili svakodnevno koristi lekove za smirenje, što nas svrstava među zemlje sa jednom od najviših stopa potrošnje ovih medikamenata u Evropi.

Godišnje se u Srbiji proda više miliona kutija sedativa. Trend rasta je uočljiv već godinama, posebno među mladima, koji lekove često kombinuju sa alkoholom ili drugim supstancama i koriste ih bez medicinskog nadzora.

Klinički psihijatar Sanja Kalaba tvrdi da su u Srbiji tablete jeftine i da se do njih lako dolazi.

Printscreen: Newsmax BalkansSanja Kalaba

"Iako postoje dobre regulative, kod nas to funkcioniše tako što odemo kod komšinice i ona nam da bensedin. Onda kada vidimo da nam to odgovara, hoćemo da kupimo. Kako ćemo nabaviti? Tako što će nam neko napisati recept ili poznajemo nekog u apoteci", objašnjava Kalaba. 

"Pacijenti se ljute, zahtevaju da se izda lek, a regulativa ne postoji"

Pored problema sa dostupnošću, farmaceutska praksa u apotekama takođe dolazi na udar kritike.

Prema rečima diplomiranog farmaceuta Nine Zdravković, suočavamo se sa ozbiljnim problemom, a to je davanje lekova koji bi trebalo da idu isključivo na lekarski recept.

"Pogotovo ako je recept od pre tri ili četiri godine, a možda više ni nije to ta terapija koju neko koristi. Taj problem ide do te mere da pacijenti, kada uđu u apoteku nemaju više molbe i izgovor,  već prosto zahtevaju da im se izda lek. Čak se neretko naljute i zalupe vratima. Regulativa postoji, ali se ne primenjuje. To je taj prostor koji nama pravi problem", upozorava naša sagovornica. 

Printscreen: Newsmax BalkansNina Zdravković

Ovakav stav naglašava da nije samo propisivanje problem, već i primena zakonskih okvira i edukacija korisnika o rizicima koje lekovi nosе.

Stručnjaci upozoravaju da zloupotreba sedativa i benzodiazepina nije bezazlena.

"Sedativi imaju veliku terapijsku širinu, ali to ne garantuje bezbednost same primene zato što zloupotrebljavanjem odnosno upotrebom leka bez indikacije i dijagnoze i korišćenjem van terapijskih okvira ulazite u problem. Problem čak može da nastane sa jednim običnim lekom koji se koristi za kašalj ukoliko se pomeša sa sedativom i da izazovete problem sa disanjem kod neke populacije koja je malo starija", pojašnjava Zdravković. 

Stvaranje zavisnosti

Jedan od ključnih izazova zloupotrebe jeste tolerancija i zavisnost.

Kako je kazala farmakološkinja Silvana Dobrić, sedativi, u prvom redu benzodiazepimi i šire korišćena grupa lekova sa takvim dejstvom imaju negativnu stranu, a to je stvaranje tolerancije.

Printscreen: Newsmax BalkansSilvana Dobrić

"Usred toga od one doze leka koja je bila propisana više ne deluje tako efikasno i onda se povećava doza, a sa postepenim povećavanjem doza stvara se zavisnost", predočila je sagovornica emisije "Tražim reč". 

Zabrinjava i činjenica da se recepti često ne ažuriraju, pa lekovi ostaju "na papiru" i godinama se prepisuju bez ponovne provere potreba pacijenata.

U jeku takvih praksi, mnogi korisnici pribegavaju i crnom tržištu, gde se sedativi prodaju ilegalno, što dodatno povećava rizike po javno zdravlje i otežava praćenje potrošnje.

Zloupotreba lekova nije samo individualna odgovornost, ona ukazuje na sistemske slabosti u zdravstvenom sistemu, ali i na društvene faktore koji dovode do toga da ljudi sve češće traže brze načine za nošenje sa stresom, anksioznošću ili nesanicom.

Zato je važno da se, kako kaže svaka reklama za neki lek, pre svake upotrebe bilo kog leka posavetujete sa vašim lekarom ili farmaceutom.

Emisiju Tražim reč pogledajte u videu:

Komentari (0)