Na konkurs za pedijatra u Novom Sadu nije stigla nijedna prijava: "Ozbiljno ugrožavanje zdravstvene zaštite najmlađih"

Nedavni konkurs za prijem deset pedijatara u Domu zdravlja Novi Sad, na koji se nije javio nijedan kandidat, jasan je pokazatelj krize u srpskom zdravstvu, ističu sagovornici portala Newsmax Balkans.

Stručnjaci upozoravaju da je ovo direktna posledica decenijskog zastoja u planiranju kadrova, zabrane specijalizacija i masovnog odlaska lekara u privatni sektor ili inostranstvo, što dovodi do ozbiljnog ugrožavanja primarne zdravstvene zaštite najmlađih.

U Novom Sadu radi 49 pedijatara, sa Fondom ugovorena 72 mesta

Situacija u Novom Sadu postala je alarmantna nakon što se na poslednji konkurs za deset pozicija nije odazvao niko, osim jedne doktorke koja je ubrzo odustala.

Načelnica pedijatrije Doma zdravlja Novi Sad Vesna Vuleković ističe da je organizacija rada postala izuzetno naporna zbog sve većeg broja pacijenata koji gravitiraju ka ovom gradu.

"Teško sam reagovala na informaciju da se niko nije javio. Naporno je organizovati rad sa uvećanim brojem pacijenata, dok se naš kadar stalno umanjuje. Trenutno imamo 49 pedijatara, od kojih tri doktorke rade iz penzije. Sa Fondom imamo ugovorena 72 mesta, što je minimum za kvalitetan rad i pokrivanje svih usluga koje nam pripadaju", objašnjava dr Vuleković za naš portal.

Prigradska naselja bez pedijatra, lekari rade prekovremeno

Zbog manjka kadrova, određena prigradska naselja poput Futoga, Kovilja i Rumenke povremeno ostaju bez stalnog lekara.

"Lekari odrade svoje radno vreme, a zatim odlaze još četiri sata prekovremeno u druga mesta kako bi obavili sistematske preglede. Prosečna starost naših lekara je oko 54, 55 godina, što dodatno otežava fizičku izdržljivost", naglašava doktorka.

Foto: Envato

Situacija u zdravstvu nije uniformna, a najteže pogođeni regioni nalaze se van glavnih administrativnih centara.

Prema rečima stručnjaka, posebno je kritično u delovima zemlje koji su demografski osiromašeni.

"Znam da je situacija loša u jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Tamo postoje takozvane 'zdravstvene pustinje'. To su velika geografska područja koja imaju mali broj stanovnika, ali se na njima ne mogu primenjivati isti kriterijumi koji važe u velikim gradovima", navodi predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis. 

Decenijski nesklad u obrazovanju kadrova

Problem koji danas potresa zdravstveni sistem nije nastao preko noći. Stručnjaci ukazuju na velike posledice prekida dodeljivanja specijalizacija u određenom periodu. 

"To je veliki jaz, dve generacije pedijatara koje nedostaju. Čak i oni koji su želeli sami da plate volonterske specijalizacije, u jednom periodu pre 20 godina to nisu mogli jer se jednostavno nisu odobravale. Sada se specijalizacije daju, ali su potrebne tri do četiri godine da ti lekari završe školovanje i uđu u sistem", kaže za Newsmax Balkans načelnica pedijatrije u novosadskom Domu zdravlja. 

Foto: Envato

Pored lošeg planiranja, pedijatrija se suočava sa problemom atraktivnosti, slažu se sagovornici. 

"Pedijatrija je u načelu lošije plaćena u odnosu na druge grane medicine i nije bila atraktivna za privatnu praksu do skoro. Sada dobar deo lekara odlazi upravo u privatni sektor ili inostranstvo zbog boljih uslova", objašnjava prof. dr Konsantinidis, dodajući da su lekari tokom sezone opterećeni sa 50 do 70 pregleda dnevno.

Potreba za sistemskim rešenjima i stimulacijom

Da bi se situacija stabilizovala, procenjuje se da je Srbiji potrebno povećanje broja pedijatara sa trenutnih 1.500 na najmanje 2.000. Međutim, samo povećanje broja neće rešiti problem ako svi lekari ostanu u velikim centrima poput Beograda i Novog Sada.

"Moraju da se primenjuju raznorazne mere stimulacije, uključujući podršku za rad u nerazvijenim opštinama. Povećanje plata i finansijska stimulacija su sigurno faktori, ali je važno i tokom samog obrazovanja prikazivati pedijatriju kao atraktivnu oblast", predlaže predsednik Udruženja pedijatara Srbije.

Kao ključni problem navodi se nedostatak dugoročnog planiranja.

"Od 1985. godine nemamo nijedan dugoročni dokument koji se tiče zdravstva i globalnog plana u zavisnosti od patologije i uzrasta stanovništva. Sve radimo obrnuto, rešavamo probleme ad-hok, što dovodi do kratkoročnog 'gašenja požara' nakon čega se vraćamo u još lošiju situaciju", zaključuje prof. dr Konstantinidis. 

Komentari (0)