"Interes za nuklearnu energiju postoji, potrebne brojne analize": Koliko je Srbija daleko od prvog reaktora

Mogućnost ukidanja ovog zakona najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a javna rasprava o ovoj temi završena je prošlog meseca. Koliko je Srbija daleko od svog prvog reaktora?

Nuklearna energija je most između zaštite životne sredine i energetskih potreba Srbije, kaže za Newsmax Balkans direktor nuklearnog instituta Vinča profesor dr Slavko Dimović.

Nuklearna energija trenutno nije deo energetske strategije Srbije, ali postoje planovi i diskusije o potencijalnom uvođenju nuklearnih postrojenja. 

Srbija nema aktivne nuklearne elektrane i još nije donela odluku o izgradnji takvih objekata. Razlozi za to su složeni i obuhvataju ekonomske, političke, ekološke i tehničke aspekte.

"Nuklearna energija je potrebna pre svega jer su posledice globalnog zagrevanja katastrofalne i to vidimo svaki dan. Na kraju je svet priznao da postoje posledice globalnog zagrevanja. Sa druge strane, osnovna mana energetskog sistema u Srbiji jeste preterano oslanjanje na fosilna goriva, tj. na ugalj. Srbija nema dovoljnu količinu uglja i ima lignit jako lošeg kvaliteta, koji ima donju toplotnu moć koja je veoma niska, generiše veliku količinu pepela. Ona u svom sastavu sadrži teške metale", navodi Dimović.

Printscreen: Newsmax BalkansProfesor Slavko Dimović

Dimović smatra da upotrebom alternativnih izvora energije svaka država može da nadomesti 30 odsto potrošnje energije u zavisnosti kakve geostrateške resurse ima.

Ugalj mora da se napusti

"Nuklearna energija jeste odgovor, spona i most između zaštite životne sredine i zadovoljenja energetskih potreba u Srbiji. Srbija nije ni Brazil ni Portugalija i ne može da bazira svoju energiju na solarnim panelima, takođe nema izraženu ružu vetrova i ne može da se osloni na vetro parkove. Ukoliko, a mora da se napusti ugalj, Srbija mora da nadomesti 2,2 do 2,5 gigavata integrisane električne snage za potrošnju struje", objašnjava naš sagovornik.

Potrebne mnogobrojne analize

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da postoji interes za nuklearnu energiju kao deo dugoročne energetske strategije, ali da prethodno moraju da se urade mnogobrojne analize da bi se utvrdili koji su to tačno benefiti koje donosi korišćenje ovog vida energije.

"Ono što znamo jeste da su benefiti koje moramo da dobijemo, uslovljeni nekim drugim stvarima. Prvo, nedostatak električne energije, koji očekujemo da će, pošto sve projekcije potrošnje električne energije govore da će ona naglo rasti u narednih 15 do 20 godina, kroz proizvodni portfolio moramo to da pokrijemo. U ovom trenutku to, pre svega u domenu bazne energije, ne možemo da ostvarimo iz razloga što termo elektrane moraju polako da ulaze u fazu stavljanja u hladnu fazu. Što znači da moramo da rešimo pitanje bazne energije, a nuklearna elektrane jesu odgovor na to pitanje", kaže dr Veljko Knežević, državni sekretar MRE.

Printscreen: Newsmax BalkansDr Veljko Knežević

Međutim, iako je u Srbiji na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, kod nas se sprovode istraživanja na polju nuklearnih tehnologija, ali i bezbednosti i zaštite od nuklearnih incidenata, kao i upravljanja radioaktivnim otpadom.

Nuklearna renesansa

"Otvorena vrata su pred nama za nuklearnu renesansu i ta nuklearna renesansa će zapravo povući jedan akademski zanos gde će se ponovo ojačati prirodne nauke. Treba da učimo od svih, ne treba da okrećemo glavu od bilo kakvih pozitivnih iskustava, bilo da je to Južna Koreja, Japan ili Kina. Tačno se zna kojih je pet nuklearnih sila u svetu. Nažalost, prekinuli smo taj kontinuitet raspadom bivše Jugoslavije. Da smo nastavili nuklearni program, bili bismo na stepenu razvoja kao što je Izrael danas", kaže profesor Slavko Dimović.

Skinuti moratorijum sa dnevnog reda

Srbija ulaže napore u obrazovanje stručnjaka iz ove oblasti, da bi se unapredilo znanje i istraživanja u vezi sa nuklearnom energijom i njenim bezbednim upravljanjem.

"Imamo kapaciteta, to su rekli i ljudi koji su dolazili iz evropske komisije da urade procene i sami su to utvrdili. Ono što je naš uobičajeni problem jeste što nismo dovoljno organizovani, što nije previše čudno kada znamo da imamo moratorijum na nuklearnu energiju. Moramo da skinemo moratorijum sa dnevnog reda i da počnemo ako država i društvo da se organizujemo kako bi ušli u proces razvoja nuklearnog programa jer je on vrlo osetljiv i vrlo kompleksan", objašnjava Knežević za Newsmax Balkans.

Iako postoje planovi za razvoj nuklearne energije u budućnosti, oni su još u ranim fazama, i dalje se raspravlja o potencijalnim lokacijama, troškovima, tehnološkim partnerima, kao i o bezbednosnim i ekološkim pitanjima.

Komentari (0)